Просветни гласник

670

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНЖК

Кодико се који писци и поједине новине и листови читају, види се из при.божених посебних прегдеда. Еад се овогодишњи бибдиотечки читаоци у погдеду на своје занимаае улореде с данским, види се да се умножио број читалаца готово свих занимања, а нарочито је значајно што се види да се, поред проФесора и ђака, почињу обил.атије сдужити библиотеком и људи других заниџапа. Пада у очи да је ове године опао према лањском бпој књига које су ирофесори узимали у Библиотеци (2184 нрема 2549 књига). Потписани је мишљења, да је то највише отуда што нроФесори ове године, откад су заведене кауције, много више носе књиге кући на' читање, а мање читају у библиотеци, па се због тога, а усдед неједнако1 рачунања једних и других ревераса чини да су мање читали библиотечке књиге. Општи прираштај у служењу Библиотеком по мишљењу потписаиога. може се тумачити пре свега природним развијањем потреба читалачких и растењем библиотечке имовине. Сем тога ове године Библиотека није била затворена у време школскога распуста, него је јула и августа имала 3226 читалаца, којих иначе не би било. Умножен је и број читалачких места у читаоницама на је и то увећало број читалаца, као што га је увећала и већа предусретљивост према читаоцима и неке олакшице које су им чињене, да одмах сазнају за књиге које је Библиотека приновила и да брже дођу до њих и до свих других. Служење словенским књигама олакшано је ове године много читаоцима, јер је трудом библиотекаровог номоћника г. М. Ђ. Глишића иаштампан каталог тих књига, а уједно је тим и свакоме другоме пруа:ена могућност да сазна шта има Народна Библиотека из руске и осталих сдовенских књижевности. Још је ове године остварена ранија намера: да се изради каталог и опис рукописа Народне Библиотеке. Тај је посао на предлог Српске Краљевске Академије израдио академик г. Љубомир Стојановић, чија је такође главна засдуга што су учињене оне исправке у инвентару збнрке рукописа и збирке штампарских првина, које су већ споменуте. Ио оддуци Господина Министра Просвете, г. Миденка Марковића, рад се г. Сто.јановића већ штампа. Кад тај опис изиђе на свет у току ове године, биће у томе знатна научна и народна добит, а и сдужење библиотечким рукописима биће олакшано, а уједно ће моћи постати и правидпије. Исто ће тако требати да се штампа и каталог нове збирке писаних докумената и других писама. Извод из каталога писама сређених у току 1902. године част ми је саогаитити у придогу да се види чега има у том деду библиотечке имовине. Читаоцима би у Бибдиотеци од највеће користи морао бити дисни катадог свпх библиотечких предмета, израђен но свима струкама научним и књижевним. То је најглавније средство за читадачку посдугу Бибдиотеком. На жалост тај је стручни каталог рађен до сад тако аљкаво и немарно а и основа, по којо.ј је рађен, толико не подноси за садашње бибдиотечке потребе, да се по готову може рећи да Народна Библиотека и нема стручнога катадога. Та је оскудица у тодико осетнија, што су штампани каталози српских и туђих књига веома непотпуни, а често и нетачни, тако да се по њима не може наћи ваљда. нодовина библиотечких