Просветни гласник

674

ПРОСВЕТНИ глдсник

између две високе полице ирепуњене књигама. Ипвентари су у једном прозору. У исто.ј соби, такође између две друге полице, ради за својим столом .један од чиновника упућених на раду Бибдиотеци. Остадо особље ради по читаоницама. Кодико ово смета читаоцима и кодико у раду чиновницима, нпје потребно издагати. У читаоницама је често много више читалаца него што има читадачких места, нарочито после подне, и није реткост видети читаоце да седе на прозорима (о томе су већ и иовпне писаде) иди читају сто.јећи или насдоњени на полице ручне бибдиотеке, која је ту смештена. Кроз ову читаоницу иролази се у мању, која је такође препуњена књигама. Обе ове читаонице, ни по ведичини ни по распореду, не одговарају потреби. Вентидације у аима нема никакве, те је ваздух свакад загушљив, а мада је читаоница сасвим мрачна (има само један прозор!). Да би се у овакој непридици иомогдо бибдиотечким и читадачким иотребама, потписани је смисдио да би се могди издвојити дупликатии неке књиге које се никако не траже, па их сместити где год бдизу изван садашњих бибдиотечких просторија, и тражио је тога ради место по разним државним и општинским зградама у Београду, обраћао се и писменом модбом општинском одбору, али без икаква успеха. Зато се може рећи да је Бибдиотеци сад прва и најпреча потреба да што пре, ма којим путем и ма каквим начином, дође до свог локала. У интересу оних задатака ради којих Народна Бибдиотека постоји, у интересу угдеда Краљевине Србије (јер сваки образованнЈи путник, који доспе у Београд, дође да види и Бибдиотеку) требало би радити да се ово што пре поправи, а другога лека нема, него зидати нову зграду за ову установу. У Д о т а ц и ј а. За набавку и коричење књига а уједно и за канцелариске трошкове имала је Библиотека 1902. године 13.066 - 66 динара па је тодико остадо и за 1903. пошто је стари државни буџет продужен и за нову годину. Али та је сума према библиотечким потребама сасвим недовољна. Ире свега, услед одредаба новога закона да Библиотека мора бити отворена и пре и после нодне, увећани су трошкови и за грејање и за осветљење читаоница и „канцеларија", а усдед раширених посдова знатно су увећани и други канцелариски трошкови, тако да, је на сам овај први део издатака утрошено 2.346-40 динара од целога кредита. По чл. 12. закона морају све библиотечке књиге бнти укоричене. Зато су коричене све књиге које је Библиотека приновила, сем трипликата, а сем тога коричене су све оне од старих књига које су читаоци у току године тражили за читање а које нису биле дотле укоричене, или су биле рђаво укоричене а тако исто и један део осталих многобројних неукоричених униката. И ако су за сва ова дела биране само скромне корице, опет је зато у 1902. години утрошено 4.704-85 динара, тако да је за куповину књига остало свега 6.015-41 динара. А како је 1. јануара 1902. године Библиотека била дужна близу 6.000 динара, види се колико је незнатна готовина скојом је библиотечкој управи остало да врши законске одредбе о куповини књига.