Просветни гласник

ИЗВЕШТАЈ НАРОДНЕ БИБ.1ИОТЕКЕ

675

Чл. 6 закона о Народној Библиотеди наређује тачком а да се мора набавити првенствено , свака српска и хрватска књига, часописи и новине", а само зато треба према садашњем књижевном стању годишње око 2000 динара. Исти члап наређује тачком б да се мора набавити „свака књига о српском народу и српским земљама на ком било језику," а то би опет изнело најмање 1000 динара годишње. Ту нису бројене разне светске новине у којима се много пише о предметима који се посредно или непосредно тичу српскога народа, и међу којима су особито значајне оне које су обично тумачи погледа појединих јевропских кабинета те су зато драгоцена грађа за доцнијега историка наших дана. Тачке в и г наређују даље да се набављају „по могућству свака књига која се тиче књижевности, историје, језика, права, географије, етнограФије, јестаственице ит.д. југословенских народа" и ,свака знатнија књига ко.ја се тиче суседа срискога народа". С погледом на стање књижевности Словенаца, Бугара, Маџара и других наших суседа и на ово би се морало трошити најмање 1000 динара годишње. Тачка"д. наређује набавку ,најврснијих књига из свакога раздела светске књижевности, на ком било културном језику, с нарочитим обзиром на словенске књижевности. * Колико би средстава требало па да се само ова тачка изврши, излишно је говорити. Споменућу само да се и сада од стране Библиотеке троше неколнке хиљаде динара само за наставке разних повремених издања, збирака или великих речпика што излазе у свескама, који су сви раније почети да се набављају. Али то је само куповање књнга које истом излазе. Али Библиотека има да се стара да попуни своје старе празнине у књигама. Она по свој прилици нема данас ни половину свих српских и хрватских штампаних књига, она нема ни све књиге које су у Београду излазиле. Зато се морају што пре констатовати па затим поступно попунити све главније празнине српских штампаних књига, новина, листова, карата и слика у Библиотеци, јер је можда крајње време да се мисли о томе. Ако се то сада не попуни, доцније ће бити све теже, а за понешто и сасвим немогућно, као што је на жалост већ сад немогућно набавити или покупити нека, у разном погледу, значајна издања српска. Како је наша Народна Библиотека једина установа у свету којој је дужност бринути ее о овакој набавци српских и хрватских књига, биће велика одговорност пред науком будућности за сваки недостатак ове врсте којн се некад буде констатовао." Зато је прека потреба ставити Библиотеци на расположење обилата средства како за куповину ових, тако и за куповину старијих књига на другим језицима у којима су говори о српској земљи и народу. Тих је књига много, и поступно могу се доста лако набављати по јевропским антикварницама. Ове је године Библиотека тако набавила повећи број таких списа штампаних у XVI, XVII, XVIII, и XIX веку на најразличнијим језицима, међу њима и врло ретких, а тако исто наставило се оно што је 1900 године започето и набављене су многе српске и хрватске књиге XVII, XVIII и XIX века којих пре Библиотека није имала, а и неке које је имала, па су јој упропашћене. При сређивању и штампању каталога словенских књиж евности опазило се да Библиотека нема ни нека најславнија дела на разним језицима словенским, и зато је одмах антикварски купгена велика количина цросветни гласник, i. к»., 5. св., 1903. 45