Просветни гласник

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНПК

руеких књига и тиме за сад знатно попуњен тај одељак библиотечки. Кад је међутим катадог наштампан, јавиди су се и у натпо.ј и у другој сдовенској штампи оправдани прекори за празнине у збиркама других књижевности сдовенских, иа би бнао веома потребно да се што пре набавс и понајгдавнији списИ књижевностн словеначке, бугарске, пољске, чешке и др. Нарочито се морају што пре попунити оне празнине које су настаде услед тога што је крајем 1892 године, због немања простора у Библиотеци, прекпнуто примање многих повремених издања и других збирака, колико словенских тодико несловенских. Ове се године, колико се могло, наставил.о попуњавање страних одељака, које 1 се 1900 године почело. Разних збирака и повремених издања на немачком и другим јевропским језицима прима на тај начин и данас, сразмерно, подоста Бибдиотека. Та издања имају своју научну вредност и своје читаоце у Библиотеци, и зато не би требало да их престане примати, али с друге стране треба пружнти Библиотеци средства која ће јој дати могућности да одговара својим главним научним и просветним задацима. Нсто тако треба да Библиотека има довољно средстава да може откупити коју старину, кад се јави прилика, и да обрати већу нажњу на новије рукописе, који већином пропадају, јер их мало ко цени, а нико пе прикупља. Ту је на послетку и велика количина досадашњпх библиотечких књига које треба укоричити, као што с разлогом закон тражи (чл. 12 друга алинеја). Све то захтева да се библиотеци повиси годишња државна дотација за њене редовне потребе, а уз то да јој се за неколико година одређује повећа ванредна помоћ, да с помоћу ње попуни оне празнине и недостатке који су се из раније затекли. Потписани је уверен да ће се то и урадити, ако позванп чиниоцн појме колики је научни и просветни значај Народне Библиотеке. Потписани се за ову годину дана уверио да је и садашњи њен значај за научни, књижевни и културни папредак српски много већи него се по правилу у нас мисли, а тај ће значај и корисни утицај још много више порасти, кад се само уради једном оно што закон наређује. Можемо се надати да није никаква смелост веровати да су закони за то, да би се они вршили, и да ће према томе и Народна Библиотека, на основи закона о њој, ускоро постати угледна и моћна установа на словенском југу. Моли господина министра да изволи примити уверење да га особито поштуј 1 4 Бр. 80. 12. марта 1903 г. у Београду Бпблиотекар Народне Библиотеке Љ. Јовановик