Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

РАД0В1 РУЂЕРА ЈОСИФА БОШКОВИЋА на по љу песничиожг, филооофовош и егеактнигл наукагда. (НАОТАВАК) III Бошковић који је узимао да материја није континуирна већ да је састављена из атома недељивих, који се држе на извесним одстојањима због репулсивних сила које се рађају услед приближавања њиховог, као што ћемо све то доцније видети, није могао а да ништа не проговорп о простору и времену, које је, како он вели, једини и искључиви услов, да би наши појмови о апсолутним особинама код ствари билл познати. 0 простору н времену налази се у споменутом већ философском делу, и то под насловом с1е араИо е1 1етроге. ФилосоФија његова о овим питањима, којима се готово сви метаФизичари бавили, онако исто као и питања из моралне Философије са којпма се је он бавио, врло су налик на питања ФилосоФска из прошлих векова. Подударност се опажа измсђу старих атомистичара, између Зенона и модерних ФилосоФа Декарта, Њутна, Лајбница, Локеа и др. У пптању о простору Бошковић чини прелаз од оних ФилосоФа који узимљу да простор постоји преко појава које се у њему догађају, дакле да он сам за се ван ствари не може постојати, ка онима који мисле да је појам паш о простору и времену сасвим субјективне природе. Заступник овог последњег гледишта је Кает, који је наравно после Бошковића прецизирао ово гледиште које је застуиано, почев од Аристотела, преко патетика, до Лајбница. Дакле Бошковић очито устаје против оннх, који би хтели доказати да простор може постојати и без ствари, какво се гледиште одржаваше од Демокрита до Њутна. Бошковић узимље да наш појам о заузимању места извесним стварима физичким не може никако бити, у самој ствари тоје субјективне природе. Бошковић овде