Просветни гласник

684

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

нарочито устаје поред тих тврђења о иашем појму о егзистендији апсодутног празног простора. 0 овоме, нарочнто против Зеноновог доказа о закону континуирности, устаје у спису с1е 1е§е сопИпиИаИн. Бошковић пристаје уз гледшпте сколастнчко да је простор најочигледније представљен најближом граничном површином каквога тела, које постоји у простору, према томе да је наш појам о егзистенцији простора у тесној вези са бићем ствари. Опгати простор света огледа се у узајамном ограничењу појединих ствари. Простор је коначан, јер је везан са стварима које су ограничене по своме простирању. Време је пак бесконачно, као и кретање, јер је време онако исто као и кретање континупрно, што не важи за ствари материјалне па према томе ни за простор који је у тесној вези са самим стварима. Време је количина, то је израз за величину кретања. Према овоме би изгледало да је време нешто реално, пошто је и кретање реално,>, но то не стоји ,јер овде ми долазимо до појма преко броја и мере, што даје времену субјективан карактер. Ово је гледиште Аристотелово и уз њега пристаје Бошковић. 0 овоме се налази код Бошковића у побијању Зеноновог доказа о непостојању реалних кретања. 1 Да би боље разумели откуда ових теорија о простору и времену код Бошковпћа, треба се сетити, како су се развијала ова гледишта у философнји . Гледишта ова била су у вези са питањима о природи материје. Модерни обновилац егшкурове атомистике (материјализам епикуров) Гасенди, ио угледу на Епикура, по коме време као и празан простор беху реелне ствари, узимаше да је време вечно, и да је њега било и пре постања света. Ово је гледиште и Њутново. 2 Као што се из овог последњег гледишта види, а као што и историја ФилосоФије показује, философи су материјалистичке школе већим делом узимали као нужне последице хипотезе о атомима и егзистенцију празног простора. Но наравно нма од овога и изузетака. Хобес узимље да нема празног простора, и ако јеједан од најдоследнијих материјалиста из 17-ог века. Бошковић пак вели да његови ограничени атоми на математичке центре нису у празном простору, као што ћемо доцније видети. Према томе не стоји У1апласово тврђсње, да одбојне и привлачне силе између елемената материЈалних по Бошковићу бивају у празном простору. Бошковић пристаје уз Њутна да простор ваља узети са математичког гледишта, т. ј. као нешто што је независно од нашег осећајног опажања, јер оно што ми опажамо под простором по Њутну би био обичан простор. Ствари су везане по месту за математички нростор и то је оно са чиме се не слаже Бошковић са Њутном. По Њутну нису време и простор зависни ни од чега, они су атрибути Бога, па како

1 597 (Кас1, Магсбтјб). 2 Кас1, Магст. (598).