Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

685

је Бог вечан, свуда и на сваком месту, то и простор мора бити бескрајан, а време бесконачно. Но Бошковић устаје против овога. Тако је исто овде Бошковић нротиван Локеу, који је присталица Њутнове теорије о времену и нростору и који као и Њутн долазе до егзистенције и апсолутног простора, што се је донекле слагадо и са Бошковићевом тврдњом о природи простора. Доке говори за егзистенцију простора и позивље се на то што су особине простора различне од особина ствари, које улазе у простор, каква је на пр. непробојност, која нема места за простор. Оваког су гледишта сви они философи , који нису присталице закона континујитета код материје. Ио највише се Бошковић слаже са Лајбницом и Суарецом (8иагегот). По Лајбницу је простор биће јер се све науке људске баве бићииа, па како геометрија има посла са просторним колнчинама, то је и простор биће. Но само што се у погледу континуитета ствари не слаже Бошковнћ са Лајбницом, јер по Лајбннцу нема и не може бити празнине. У погледима Лајбницовим на природу простора и времена не.ма оне конзеквентности, каква се очекује од правог ФилосоФа, с тога се овде нећу ни задржавати. Полазећи са своје монадологије, но којој су и атоми извесна бића, а стварн комплекси тих бића, он долази час да је појам о простору, у коме се налазе ствари, реалан, час пак изводи да је он субјективне природе. На Суареца, за кога вели Марковић да је имао јаког уплива на ФилосоФе Декарта и Лајбница, угледао се и наш Бошковић. Суарец (1548—1617), сколастик, био је нристалица Аристотела у питању о простору и времену који не пристаје уз празан просгор и атоме какве су узимали Демокрит, Леуцип и Епикур. 0 простору мисли да добија значај тек преко ствари. Пошто смо изнели одношај Бошковнћевог гледишта на природу простора и времена у одношају других хипотеза метаФизичких о овоме предмету, остаје нам да видимо из ближе, како Бошковић доводи у склад појам о простору и времену са својом једноставном атомистиком. Бошковић признаје у Тћео. рћП. на једном месту да има празна простора, а ево где. 1 „Први почеци ствари, вели Бошковић, то су центри сила, тачке које се не дају делити и које немају особину да се могу ншрити у простору. Оне су расејане у празном простору, и међу њима се налазе извесна одстојања, нужна да се репулсивна сила Јави". Ово се слаже са гледиштима свију атомистичара пре Бошковнћа. На другом месту вели Бошковић да стварп нису у празном простору, али ипак не остаје уз прво гледиште о егзистенцији празног простора. Бошковић пребацује у споменутом делу Стају, што се држао Њутна и Локеа у погледу простора и времена. Стај онако као и Лбке, доказујући да

1 606 Кас! Маг.