Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

687

Овим хоће Бошковић да докаже како иема смисла Л.ајбницово доказивање, да је простор и време нешто, што стоји у тесној вези са стварима, са законима у физичком свету, и да би мораде наступити мене, кад не би то извршено било у овим ириликама и под овим условима, под каквим је данас створен свет. Бошковић вели: ја не знам за што не би остао исти ред у васиони, кад би се сва тела иокретала и заузела другојачија места. Према томе Бошковић је мишљења, да се са променом простора и времена не могу производити промене у склопу физичког света, па да према томе простор и време не могу бити бесконачни, као што се то држи. А гато је све ово створено овако а не другојачије, што је ова,ј простор изабрат за место на коме ће се развијати акције природннх нојава и егзистовање ствари, вели Бошковић, да је то стајадо до Божје воље, а никако се не да протумачити Л.ајбницовим ставом о довољном разлогу. Марковић вели да је Бошковић ово узео из С1агке-а, који је 1715-16 водио подемику с Лајбницом о овој ствари. Но има се приметити да се Бошковић не слаже са Кларкеом у свима оним. тачкама, где се није сдагао са Њутном, чији је бранилац био Кдарке. Бошковић није остао доследан овоме. Он је, онако исто као и Лајбниц, своје назоре о простору мењао, и ми га виђамо да доцније пристаје уз Л.ајбницово тврђење о природи простора. Бошковић надази да атом или центар силе има свој начин (тоскш) на који постоји, по коме он заузимље место по времену и простору. Ове реалне начине егзистовања материјалних атома називље Бошковић реалним простором и временом. Могућност пак да постоје ови начини, што је од нас неодређно познато, доводи нас до појма о празном простору и времену, или до имагинерног појма о њима. Онако исто као што су атоми непротежни, исто су тако и реални њихови модуси недељпве и непротежне тачке. Они су у вези са атомом дотле док атом негде постоји у простору, са променом његова места и сам се начин на који он заузимље место мења, хоће рећи атом заузимље друго место у простору. Еад два атома заузму извесна одстојања међусобна то бива по томе што они имају те начине (модусе) Континуирност не важи за простор, а то је тако ако Богаковић остане уз оно да може и празан простор егзистовати, али непрекидност постоји у времену. Кад је атом онако исто као и простор по Бошковићу непротежна (ех1епз1о) тачка, питање је на који се начин може протумачити питање материје? Како се и на који начин проносе силе одбојне и привлачне између атома? И то питање Бошковић овако регаава. Празни простор — ригат тМ1 — као такав не може створитп континуирност, али то долази отуда што међу атомима, као центрима сила који су непробојни, владају закони репулсије и атракције. Према томе зна се, колико оваких атома могу бити на извесним одстојањима и у извесној тачки у