Просветни гласник

ОЦБНЕ И ПРИКАЗИ

135

положена по земљи п у скоро од околних биљака била претрпана и угушена, кад не би у 4. рашљикама или („брковииа") имала згодно и управо изврсно средство, да се за друге, јаче биљке (дрвећа), како лепо каасе Панчић, запиње и ка светлости пуза. Раш.кике су кончасто-кукасте направе наспрам појединих листова. У средини има један листић, из чијег пазуха избија мала гранчица, да рашљика изглеДа као рачваста. Пошто су гроздови такође наспрам листова и ноказују слично рашљичину гранању Формирање петељчица, знак је да у рашљикама имамо промењене дветне иетељке а) Посматрамо ли један лозин османлук поред зида, наћи ћемо да су све рашљике окренуте ка зиду, дакле тамо, где има наслона. Исто се може посматрати и на сваком чокоту у винограду. Сходно дакле своме задатку рашљика је направа, која бега од светлости, супротно лншћу, које баш светлост тражи. в) Рашљичине гранчице покрећу се као сатова сказаљка лагано, али стално по кругу. Што оне постају дуже, тим ови кругови постају већи, а тим већа и могућност да нађу какав ослонац. Време, за које се ово изврши, разно је према температури (Коликб времена за то требаше рашљици, коју си ти посматрао ?). с) Ако једној рашљици, која тако описује круг, метнемо на пут какав штапић, посматраћемо ово: неколико часова, пошто је кукасти врх или друго неко место на гранчиди додирнуо штапић, рашљика се једном увила око овога. Пеколико часова или и дан доцније (тачније утврди време при твоме огледу!) врх од рашљичине гранчице учинио је око штапића неколико, веома малених увијутака. Исто се дешава, и кад рашљика обухвати други какав предмет, гранчицу, лисну дршку и томе подобно. (V) После неколико дана рашљичин део између притке и биљке завојито се увије. Услед тога се биљка тешње и чвршће привеже за иритку, а пошто су изувијане рашљике развлачљиве , то ветар не може тако лако лозу од њене притке откинути, као кад тога не би било. Ово је у толико немогућније, у колико е) У почетку веома нежне рашљике доцније не само да постану јаче него се и здрвене. Тиме готово добију чврстину гвоздене жице. Рашљике пак, које не могу никакав наслон да дочепају, сасуше се и отпадну. Ово за биљку није никакав особит губитак; јер Ј) на свакој гиџи направи се већи. број рашљика. На доњем гиџину делу фале рашљике; јер се и он без помоћи ових „руку" може иставити светлости.

1 А цветне петељке лмају морфолошку вредност гранчице. — Ре».