Просветни гласник

116

пољу као виђени радници као ц сви други; и јавас чо.нн, да увек радите сво оно што вам у дужност сиада и што ваи савест као часних људи налаже. Овом речи завршујем рад ове конФеренццје. Радослав Агатоновић. — Ја сматрам да је наша дужност да се захвалимо госиодину Министру на ирцјатељским саветима, јер ја мислим да ће се убрзо осетити корист рада ове конфсранције. Господин Министар није нов радник на овоме пољу, онјечувени иросветни раднпк који је као проФесор и као јавни радник показао велику иажњу срнској просветп, а овом приликом он нам је дао наде да верујело у сва обећања која нам је дао. Дакле, ми треба да будемо захвални господину Мпнистру на лепој речи и савету, који нам је дао и да верујемо, да ће све молбе п жеље бити извршене онако како то захтевају интереси отацбине напге, а ми ћемо увек са највећом готовошћу прихватпти све оно што министарство од нас буде захтевало и што ми треба да извршимо. Ја мислим да господпн Мпнистар може бати уверен, да ће у школским надзорницима наћи помагаче а не људе, који ће бити лабави у својој дужностп. Министар просвете и црквених послова, г. Жив. Жнвановић. — Хвала вам, господо! Седница је трајала до 12. часова у подне.