Просветни гласник

115

Хвала ваи, господо, на брзом п хачном одзпву. Ви сге и ио дужности ималп следоватп позиву и доћи на ову конференцију, али ја видим да сте сви и мимо то унели добре воље у овај рад, а оно што се ради са тако добром вољом, боље је него оно што се ради под морање. Ја сам, господо, срећан што сам вас чуо и мени .је мило, што сге и ви пзвршилн своју дужност како треба п надам се, да ћете одавде понети много добрих мисли, јер сте добили прилике да се и сами међусобно разговарате и да пзмените многс мисли, и нека вам оне послуже као путоказ за даљи рад. Као што сам нанред већ поменуо: вама је служба још нова; она у многоме има да се исправља, нопуњава, сређује, док се постенено не утврди круг вашега рада и ваше надлежности у важиој области народне наставе. Чипите што год мислите, да се до тога жељенога савршенства дође. А будите уверенп, да у министарству никада неће престати да се чује сваки ваш добар предлог и да се он потпомогне н усвоји. Ја сматрам да је дужност Министарства просвете н црквених послова да изведе поделу рада у области наставе. То се и хтело завођењем сталнога надзора, то јеједан модернн нринцип, да се свако важније пословање подели на известан број органа; јерннједно миннстарство не може све постнћи ако његови органн нису како треба. А што год буде у службеном ногледу потицадо од министарства, биће учињено увев у најбољој намери. Као што ће мннстарство сваку вашу добру намеру рада прихватити, тако се исто нада да ћете и ви живо с преданошћу прихватити све што Министарство у интересу наставе буде нареднло и вами у дужност ставило. На свакн службени нријем и брз рад од стране министарства можете рачунати као што можете рачунати и на то да ће се сва пажња поклонити и онима који стоје нод вашом управом. Што је наша земља сиромашна те није у могућностп, да нам свакад стави на расположење сва средства, да све наше жеље видимо што пре и што боље испуњене, и нгто је Народ кад кад неразуман и не уме свакад да појми све што се у његову корист чини, ви се морате у многоме учити у стрнљењу а у ногледу народа помучити се да га обавестите. Јер је то оскудица многих што желе да буду у свом нозиву чувени и великп, а не умеју да буду стрпљиви и да се спусте до нивоа простога човека, на да га одатле уздигну на висину ирема себи и својим идеалима. Судбина нашега народа много је што шта собом донела, и мана и врлина, но ми смо срећни гато овде у својој слободној Отацбини можемо слободно да живимо н да се развијамо, док наша браћа тамо страдају и гину, немајући ни најмањега одблеска тако звапих човечапских права, којима се цивилизација поноси. Наше је да се трудимо, сваки за се и сви скупа, да своме народу, и у ужој и у шнрој Отаџбини нашој ииак извојујемо место међу народима које личи њему, старом носпоцу културе на Балкану, кога је само несрећни историјски удес омео у нолету његовом на напретку. Једна од чињеница које могу томе допринети да се дође до срећнога циља и вн сте господо надзорппци народних школа. Ви радите на просветном