Просветни гласник

114

зависи успех ђачки у школи. Министарство је једном приликом пигало: да лп су учитељи чланови Земљорадничких Задруга и одобрило је да канцеларије тих задруга буду у школским зградама. Ово друштво за чување народнога здравља јесте ново друштво, стога бих ја молио г. Министра да скрене пажњу учитељству на ову установу, те би на тај начин наше учитељство још више прегло свом снагом, да се оснује пгто впше оваквпх удружења. Ја се надам да би у том иогледу било још више успеха, а као што рекох за ову годину дана створено је 56 таквих дружина. Дакле, ако би највиша просветна власт скренула учитељима иажњу на ову установу, онда бпсмо ми добили много већи број таквих дружпна, а желети је, да свако место добије такву једну дружину и да радп на томе, а лекари су ту да дају потребна упуства, па ако се гаппта впше у тим дружинама не може урадити, а оно бар да се људи проразговоре о томе како ће се очувати народно здравље. Моја ,је жеља да се завођење ових дружина прихвати, јер са овим питањем стоји у непосредној везп и пнтање о оснивању тако званих ђачких лекарница , односно ирвих стадија за лечење народа на широј основ )г него што је до сада бпло. Министар просвете н црквеннх нослова, г. Жив. Живановнћ. — Госиодо, ова је мисао врло добра, а нешто је у том погледу и рађено. Ја сам случајно члан Главног Одбора Друштва за ч\'вање народног здравља и на чој иредлог друштво је одобрило три своја изасланства од којих је једно ишло у Учитељско, а друго у Свештеничко Удружење, а треле у Гл. Савез Земљорадничких Задруга, да саопште жељу тим удружењима да она у својим круговима пораде на ширењу овог друштва. Мени је иало у део да преговарам о томе са Учитељским Удружењем и у једној свесци „Учитеља" учињоно јо саопштење учнтељима о томе, да треба свима силама да помогну друштво за чување народног здравља. Господин Митрополит пак, као поглавар цркве, који је почасни иредседник овога друштва, учинио јо од своје стране код свештеника да н они потпомогну ово друштво чему се одазвало н Свештеничко Удружењо преко свога Глав. Одбора. Ја мислим да је то благодарно поље рада за наше вредне учитеље. Ту они могу бити од велике користи, и ја нећу иропустити прилику да топло ставим на срце учптељима, да ураде све што могу, те да ово корисно новодруштво покаже стварнога успеха. А вас, господо, могу замолити да их у томе правцу иомогнете колико можете, јер ви врло добро видите како наш народ лоше живи. Дакле ви од своје стране помозите учитељима у овоме послу, а ако буде потребна каква препорука одовуд из Министарства н она неће изостати. Са овим смо, мислим, свршили. И, иошто више нема иријављених говорника по овој последњој тачки дневног реда ове конференције, у једно је тиме и рад ове конФеренције завршен.