Просветни гласник

НАУКА И НАСХАВА

43

носно Бошковићевог схватања центрадних сила није истинита. Бошковић вели: ,све је у ирироди релативно, сем нрвих односа материјалних (дентри сила) и описатих закона". III Основи једноставне Бошковићеве атомистике примљени су свуда данас у науци. Од многобројних покушаја, да се све појаве природне сведу на ј 'дну, на основу споменуте хипотезе, изнећемо укратко неколико, јер смо се дуже бавили овим стварима у његовој атомистици. Још стари Грци, Демокрнт, Леуцип, Лукреције и др. покушаваху да једном теоријом основаном на простим хипотезама о материји, приступе тумачењу свих појава нашега света. Овде ћу изложити мишљење неколицине са којим и каквим хипотезима у овим питањима ваља поћи. Под хипотезом се замишља (81а11о) нешто чиме се иде на тумачење појава. У овоме се слажу сви, али главно око чега се води спор, кад је реч о хипотезама, долази од различитога схватања онога, што ваља да уђе у тумачење. Овде као да су све разлике отуда, што се да.ју разноврсни философски облици идеја о природи хипотезе, а основ ће бити свима у изношењу еличности делимичне или потпуне једнога Феномена са другим. На крају излази да је тумачење свију научара и ФИлосоФа у принципу једнако. Тако на пр. Виљем Хамилтон вели, да је тумачење: ипШсаИоп <1и тиШ1ие. Бен вели да је основа свакога научнога испитивања асимиловањс једног Факта са једним или више њих. По Бену је тумачење сведено на сличавање. Он идентиФикује тумачење са генерализацијом. Џсвонс се слаже са Беном. јер вели: Ба вшепсе паН с!е 1а г1есопуег1:е с!е 1' ИепШе с1апа 1а сИуегб^е. По Џевонсу се свако велико научно откриће састоји у великој генерализацијн, која произлази из дубоке и деликатне сличности. Џевонс .још и овако деФинише задаћу научног тумачења: сваки Факат тумачења, вели он, састоји се у открићу сличности између Факата, и изношењу да постоји већи или мањи ступањ идентичности између Феномена привидно различитих. Ево, на крају крајева, врло значајна закључка 81а11о-ва о условима, које ваља да испуни хипотеза научна па да буде ваљана: Ниједнахипотеза, вели он, није добра, ако не иде на то да идентнФикује цео Феномен или бар делимички, ради кога се ствара сама хинотеза, и то са оним Феноменима, који су претходно посматрани. Прво правило, основно правило сваког резоновања о хипотезама у науци, може се свести на ова два нужна услова. — Хипотеза ваља пре свега да добро уочи Факат који тумачи и Факат, којим хоће да изврши тумачења. Други је услов та Ј> — Да је Факат којим врши експликовање из искуства познат. (78. св. пом. дела). Исти 81а11о вели, да је свака хитотеза неоснована, која претпоставља Фактима какво веровање (виррозШоп) и ово називљо лепо ско-