Просветни гласник

260

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у собу. Ако је соба загревана, већ посде некодико дана ауиољак без љусака иотиуно се сасуши, а други наћи ћемо још са свим „ свеж ". То је јасан доказ, како је пупољков улготач важна заштита од сасушивања (од губљења воде). Пошто су љуске смолом слемљене и уз то спољне пергаменасте, кроз пупољков завршетак готово не може ни да продре ваздух. И то је неопходно нужно; јер за зимњих меседа дрветове коренове сисаљке не могу никако да усисавају вдагу из јако расхдађене или шта више смрзнуте земље (0 даљем значају овога види код трешње при говору о важности отпадања лишћа с јесени). 2. Крајем априда иди у почетку маја — на Југу раније, у северним предедима доцније (зашто ?) — посде дугог зимњег покоја нупољак се почиње раздиставати. Још пре је јако набубрео и са њ капље смода. Унутарње, зедене пупољкове љуске јако су се издужиде заједно с мдадаревим почетком, да би га могде и даље штитити од времених непогода; најпосде се разјапе, и као оно дептирак из дуткине „тамнице" („мехурак" иди „чаурак") и младар се подиже к светдости. а) Окодност, да се и сада смодна маса у ведикој кодичини дучи, указује на то, да она није — као што се до сада узимадо — само средство за сдемљивање. Њоме је цео пупољак превучен као познатим Фирнезом; тиме одваја мдадар од спољашњег света и усдед тога штити га од сувише јаке и брзе транснирације, т. ј. чува га да се не би сасушио. ћ) II кад се пупољак почиње већ раздиставати, јако увећане пупољкове љуске нису још без значаја. Оне не дају да на још сдаби мдадар непосредно ударају ветар и вреди сунчани зраци; оне су дакде за ову ванредно нежну тварку у исто време заштита и од ветра и од врел.ог сунца. Ади је мдадар „надвисио" љуске, и ове су више без значаја, и што рекао сдавни Шидер: „Црнац је своју удогу свршио, може ићи", тако и љуске сада отпадају, остављајући на дну мдадара прстенасти ожиљак. 1 С) хЛишЗ^е 1. Мдади дист по своме изгдеду јасно се раздикује од потнуно развијеног: он је — као што .је већ поменуто — покривен бедим иди жућкастим длакама; његови поједини дистићи се ка средишном ребру превпјају и помаљају се из пупољка вертикадно; за тим се раширују, ади још висе вертикално на доле. Најпосде, дист узима положај потпуно развијених листова, а у скоро за тим и трагове длака налазимо само још у угловима ребараца. Какав значај имају ове појаве, лако је увидети:

1 За,р немамо и на овом примерку деио одичену ону дивну ириродину аостуиност у развићу! Р.