Просветни гласник

I

ОДЕНБ И 11ЈРИКАЗИ

261

а) Уквасимо равномерно два подједнака сунђера, па један обавимо марамом, и онда оставимо оба на исто место под ведрим небом или у соби, и наћи ћемо, да је у мараму увијени сунђер далеко дуже остао мокар но други. Како то? — Пз оба сунђера излази вода у облику водене паре, да су у скоро оба окружеиа једним влажним ваздушним слојем. Код увијеног сунђера влажни ваздушни слој тако рећи учврсти се између мараминих конаца и њихових појединих делова, само се дакле веома лагано обнавља. Код другог сунђера на против водена пара излазн слободно на поље; услед тога упијена вода мора и много брже испарити но код увијеног сунђера. Потпуно исто бива и код два иначе једнака листа, од ко.јих је један без, а други покривен длакама. У длакастој одеКи младих кестенових листова имамо дакле једно заштитно средство од сувише јаке трансиирације. ћ) Као и Фишекасто увијено лишће у мпршнљаве љубичице тако и превпјени млади поједини листићи код дивљег кестена истављају ветру много мапу трансиирациону иовршину но кад би били разастрти (равни). с) Сунчани зраци падају у подне — дакле кад дејствују најснажније — на лист (који се усправљен помаља из пупољка или се доциијо вертикално на ниже обеси) иод много оштријим углом но на потнуно развијен лист, који је према упадним сунчаним зрацима косо положен. А знамо да сунчани зраци неко тело у толико јаче загревају, у колико на њ „управиије" падају (Тако се н. ир. снег у подне на косом крову топи, док исти сунчани зраци не могу да стопе снег на хоризонталном земљишту). Један усправљен лист не мозке се дакле загрејати у оној мери, у којој и хоризонтално или косо положен, иа следствено не може ни онолику количину водене иаре трансиирирати колико они (Биљни делови у хладнијој соби или у хладу лакше се спарушују и вену но у топлијој соби или према сунцу. — Колико зракова пада на оба усправљена листа аЂ и ас и на косо положен лист ас1. — Види сл. 1.) Дакле: све три направе иду на то да што више ограниче транспирацију младог листа. Кад се сетимо, како се лако младо лишће спаруши и свене, разумећемо и значај ових заштитннх средстава; јер јако сиарушавање за лист значи дакле — смрт. У колико младо лишће више порасте и ојача, видећемо да ће и ова, тада излишна, заштитна средства у толико ишчезавати. 2. Потиуно развијен лист. Изузев ораха, у нашој домовини не налазимо ни једно друго дрво са тако упадљиво великим лишћем као у дивљег кестена. Отуд му круна и баца тако мрачну сенку, да испод

/у // Л <оуццеI

Сд. 1.