Просветни гласник

262

11Р0СВЕТНИ ГЛАСНИК

старијих дрвета не усиева више ии с малим задовољна трава (на против је н. пр. по вотњацима!). а) Дрво с таквим лишћем не може да прави високу, пирамидалну круну онако као ,провидна" бреза са трептавим и малим лшпћем; јер би тада горње лишће заклањало дољем за живот неопходно потребну светлост (доказ!). Већином само при крају лиснате гране на против теже у страну тако да ностаје широка и обимна круна. ћ) Сваки лист је сложен већином из 7, ободима зупчастих листића, између којих могу пролазити светлосни зраци и на ниже лишће. Листићи стоје на врху дугачке заједничке дршке као прсти на руци (арстастосложсн лист); већином су нешто косо на ниже савијени и увек тако поређани да ниједан другог не заклања. Зато су при основи и са свим клинасто суженп. с) И листови, укуино иосматрани, ири свој својој величини не заклањају један другом светлост: по два наспрамно стоје на грани; сваки пар прави крст с претходним и с оним више њега; поједини лисни парови већином су далеко један од другог (дугочлане су гранчице), и завршни листови на гранчици увек су много мањи и с много краћим дршкама него они доњи велики и с дугим дршкама. Услед оваког норетка на усирављеним гранчицама — као што се лако може посматрати — све је лишће осветљено. На хоризонталним гранчицама лисни поредак наравно са свим је исти. Али, савије ли се једна усправљена гранчица толико да дође хоризонтално, листови на горе усправљени баце оне доње у засенак. Тако неиовољни лисни иоредак иотребује овде тако рећи поправке, и ова заиста и наступа: листови често дођу положени скоро у исту раван с гранчицом; од њена врха удаљенији листови помакну своје лиске на веома дугим дршкама из сенке на светлост, и сви се гранчичини листови често тако. са свим правилно уреде, да ниједан ие буде другим осенчен. Листови косих гранчица заузимају најразличније међуположаје између листова на усправљеним и хоризонталним гранчицама; у кратко: свуда видимо, како се листови тискају к светлости и увек стану тамо, где ће на њих највише животворних сунчаних зракова пасти (Веома се јасно и лако могу носматрати ови појави на гранама, које постају на деблу или примарном стаблу, — на најдоњим нримарним гранама или т. зв. стубовима. — Посматрај то и код јавора и других биљака!). 3. У јесен (види о томе код трешње) отпадају листићи са држака, а ове од гранчица. Ожиљци, које листови остављају на гранчицама, имају облик коњске потковице. Ожиљци дрвених судова, који се нродужују у лискина ребарца, могу се сравнити с клинцима на маленој конити 1 (Отуда можда немачки назив за дивљи кестен „Кевкка^аше"!)

1 Изгдеда ми да се код нас у народу чешће говори коиита но копито, као што стоји у нашим зоолошким уџбеницима а нарочито некако боље звонн уву, кад се изговори »коњска копита® но »коњско копито". Р.