Просветни гласник

264

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Е) ЈХлод 1. Плодник на попречном пресеку показује 3 окца са по 2 семена пупољчића, али се од ових у семенку развију само 1—3. 2. Оплодница је са шиљатим бадљама. Ове израслл — закључујући по сдичним појавима код биљака из наше, домаће Флоре — свакако у (непознатој нам) домовини дивљег кестена представљају заштитно средство зеленом плоду од животиња. Прн зрењу плод се одвали од петељке, оилодница се раснукне у 8 капка — клапне — и 3. ведике, тамно-мрке и сјајне семенке су сазреле. Јасна мрља обележава место, на коме беху семенке срасле с оплодницом. Због сличности семенака с оним од питомог кестена (Саз1апеа уезса) иазвата је и ова биљка кестеном и то дивљим; дивљи је назват по свој прилици зато, што су његове семенке горке и неукусне. Близак му је сродник црвеми дивљи кестен (Ра~га гићга), коју такође често саде као украсно дрво. Порекдом је из Сев. Америке, а има прљаво-црвено цвеће и плодове без бадаља на опдодници. Трешња (Ргипиз аушт) 1. Домовина и значај. Као крушци и јабуци тако и трешњиједомовина Средња Јевропа. Овде онде нађемо је у њеним шумама и дивљу иоваје прамајка многобројних одлика, које садимо по вртњацима, покрај друмова и по брежуљцима а све због њених оплемењених (т.ј. већих, меснатијих и укуснијих) плодова (Које су одлике познате теби? За шта се употребљују пдодови ?). Како дивља тако и питома, накалемљена, израстају у дивно, горостасно дрво (Одреди обим и пречник дебда у неке веће трешње!). Лоптасту круну носи: 2 јако дебло, које је обавијено гдатком, сивомрком кором. При повреди површни корини слојеви љуште се у виду прстенастих, кожасговитких пантљика. Често из трсшњина стабла цури депљива маса, смола, која је дако растворљива у води и зато се може употребити као депак, слично т.зв. гумарабици (Ово цурење смоле може се посматрати код свих воћака, чији је плод коштуница. Какав значај има овај појав по ове биљке још није познато). Лист. а) Младо дишће (слично цвећу, које се развија у безлисним пупољцима; — упореди на против вишњу иди Ргшшз сегазиз) разлпстава се из пупољака, који су обложени љускама (које су заштитно средство, као што смо видели код дивљег кестена). Између љусака и дистова, који су снабдевени код дисног јастучића двама задисцима (пгто доцније отиадају), налази се потпун прелаз: знак, да код првих имамо посда такође само с дишћем. Лиске младог лишћа у средишном ребарцу су превијене, усправно положене и превучене као Фирнисом : направе, у којима