Просветни гласник

Б Е Л Е ПГ К Е

273

закон дозвољава, — што у осталом није ни чудо, јер у тии покрајинама оеновна наетава стоји славно већ одавна. Али за то је на ниском степену у јужним провинцијама и по острвима. * Највећа школа на свету. У Штокхолму постоји већ више од годину дана једна школа са 90 соба, које су одређене за 4000 ученика. У случају пожара, велике опасности не би било, јер је грађа пшоле од самог гвожђа и камена. Дрво је унотребљено само за прозоре п врата. Подови су у бетону или у мозаику. Али у Лондону има такођер једна грдна школа, која се може такот^ чити с овом. Она заузимље 81 ар у површини, има 44 разреда за мушку и 27 за женску децу. У прве може стати 2500 ученика, а у друге 1500 ученица, У њојзи ради 1 директор, 1 управитељица 68, учитеља п 47 учитељица. Историјица ове школе је занимљива. Од године 1791. она датира као једна мала школа у којој су се еврејска деца учила и добивала одећу. Године 1817. је пгкола повећана, а 1855. постала је великом зградом, у коју је могло стати 600 мушке и 300 женске деце. Десет годииа каснпје би направљено још 15 нових соба, а 1893., трошком Ротшилдовим, је реновирана, и повећана. Мало после, сакупљено је међу сиромашним Јеврејима 50000 дпнара, која је свота утрошена да се дозида још једно крило. * Кварење железничких шнна у тунелима. — Енглески инжиљер М. Тк. АпЛгегсз обратио је пажњу на врло нагло кварење железничких шина у тунелима, Постојано влажан ваздух квари им површину, која се још чешће загрева и отире прелазом тешких возова, а на ослонцима врши се непрекидно хемиски процес оксидације у великој мери. Аутор доказује, да једна шина тешка 138 килограма, за првих 7 година њезине употребе у мрачноме тунелу, изгуби од своје тежине 8 ки.мграма и 869 гр. т.ј. просечно сваке године губи по 1 килогр. и 267 грама. И анализа, која је тим извештајем изазвана, потврђује то нагло кварење. Занимљиво је, што је доказано још и то, да шине намештене у правцу северо-југа, трпе још веће кварење. Без сумње да утицај земљиног магнетизма потпомаже то кварење. Н. В. * Статистика средњих школа у Аустрији у току 190 г / 3 шк. године. 1 У току ове шк. године Аустрија нма 204 нуне гимназије и 15 полугимназија; 95 пуних реалака и 20 нспуних. Свега, дакле, 299 пуних средњих школа и 35 непуних, на 26,150.708 становника. Кад се изоставе непуне средње школе, тада једна средња школа долази на 87.760 становника. Број ученика у почетку шк. године био је 115.691, од којих 75.768 су у гимназији, а 39.923 у реалкама. Аустрија, Цислитава, састоји се из 14 области, од којих свака има гимназије и реалке. Свака од њих издржава по једну или више ових школа. У овој таблици види се распоред школа по областима, по начину издржавања и по језику.

1 Подаци о школама узети су из »УегогЉшпјЈзМаМ Сиг (1еп 1)1еп8(;1)еге1сћ «Јев Мпш^егтта 1иг КиНиз ипс! 1Тп1егпсћ(;. 8(;ик I. 1903 г., а за становништво из статистике пописа од 13 децембра 1900. год.

цросветни гласник, II. књ. 2., св., 1893.