Просветни гласник

272

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

на свој час, понео је са собоз! стакленицу, нануњену дестилираном водом, коју је брпжљиво омотао иамуком. — Госиодо, рече ђацима, рад сам да дознам, којом брзином се распростире смрад у ваздуху. С тога вас молим, чим који од вас осети љегов утицај, нека дигне руку. Тада г. Сласон опрезно скиде иамук, што је сакривао стакленицу, и изли неколпко капљица течности на сто. Онда извадивши сво.ј сат, чекао је.резултат. После 15 секунада, већина ђака, који су били у његовој близини, дигоше руку: након 40 секунада, смрад се раширио до дна амфитеатра у иаралелним таласима, доста правилно. Еоиачно после једног минута, неколико ђака, који су седели у црвом реду, не могавши даље да трпе овај смрад, изиђоше на иоље. * Књнжарнице у Русији. ЈЈ Еигорбеп, седмични лист, што излази под уредништвом г. Сенобоса, чувеног публицисте и проФесора Сорбоне, износи једну занимљиву студију иеког руског књижара о данашњем стању књижарнпца европско-руских. Дотични кљижар износи статистичке податке, којн иоказују, да број данашњих руских књижарница не износп него 2000, од којих 317 спадају у два главна града. Остале су у 460 других места или трговишта. Две трећине ових трговаца с књигама немају ни стална места, нити дућана. У шест централних губернија, које су уједно и индустријално средиште Русије, рачуна се број продаваца књига и брошира на 120; што у средњу руку излази, да један иродавац књига долази на 72.000 становника. Књижарнице у Русији, нарочито оне у провинцији, налазе се у јадном стању. Једва да ће бити тридесетак трговина, које су у правом смислу књижарнице. Већина антикварнпца су бакалнице или трговине са ситничарском робом; књиге су тек само узгредна роба. Изневши ове податке, аутор закључује, да је узрок овоме сама публика и то не само у провинцији, него чак и у градовима. Она (публика) није још достигла степен интелектуалног развитка, на коме би осећала потребу једне бпблиотеке у своме дому. * Напредак основне наставе у Италији. Биће скоро двадесет годииа како постоји у Италији закон за обвезно похођоње школе. Од тада је основна настава у Италији знаменит корак учинила, како нам приказује једна белешка у Ие^ие реЛадодгдЈле. У току тог времена наставничко особље је порасло од 37642 на 50751 или на сваких 100.000 житеља долази 160 наставника, место 136. Алп овај прираштај се односи скоро искључиво на наставнике нижег степена. Број уписаних ученика у јавним и приватним школама се попео од 69 па 83, на сваких 1000 житеља; од 98 на 105 у северној Италији, од 52 на 77 у средњој, од 43 на 51 у јужној и од 36 на 47 по острвима. Од свију ових, близу 95 на сто су деца нижих разреда, т. ј. у добу испод девет година. Закључак: број уписаних ученика од 6 до 9 година у средњој Италији скоро је нормалан; у провинцијама северне Италије износи више, него што