Просветни гласник

БВЛЕШК1

271

се мајмуни зову јеш и четвороруцима" (1893. год., стр. 36.); у остала 3 изд. •го је избацио. Г. Љуба Давидовић у својој зоологији за VI р. г. (1898. г.) истина не наводи ни срнски израз „Четвороруцц" ни научни „(Јиа^гитапа', али код одредбе реда мајмуна (8пшае) вели: „Удови су им завршени шакама (стр. 110.), У осталом како је тешко одбацити један поглед,, који се тако рећи носиса с мајчиним млеком, може се видети чак и код чувених природњака. који су уверени у његову нетачност. У Бремову делу „ТгеЛећеп" код одељка о мајмунима у уводу објашњава се да је нетачно сматрати их за четвороруке, и ипак код појединих описа. још непрестано употребљава се тај израз „Четвороруци". Онда дакле није ни чудо, кад тај изразу ширем смислу употребљују имноги писци школских уџбеиика и популарпих списа, и то не само на српском но још више на немачком језику. Можда се хоће да се тиме изрази већа различност човека од његових најближих сродника у животињском царству. Ова различност у осталом довољно је велика, да се у том погледу слободно може одрећи од једне заблуде. И према томе нека је допуштено указати на то да је тачно мајмуне обележити као дворуке (ИгоегћапЛегЈ са задгшм удовима (ногама) и за хватапе ((Ие (тгегјЈпззе) . 1 По К. Ко1ће-у. М. М. Т. * Барфод о пунавчеву мирису. Изнео сам, шта вели ГЈг. К. КоШе о иупавчеву смраду за време лежења младих, а на основу мишљења Деунис-Лудвига и В. Маршала. Ну ево шта на то вели БарФод из Кила. Њему је прво двоје чудно : 1. Ту скоро издана је IV свеска: „Каитапп, №а1;иг8е8сШсМе <1ег Уо$е1 М1Ме1еигора8", па се у њој и не помиње ни речи о томе, да је смрдљива маса у пупавчеву гнезду пореклом из тртичне жлезде женкине и још голишавих младунаца. Ово напомињање у толико је још уочљивије, што је и цроФ. \У. МагвсћаП из Лајпцига један од сарадника на Наумановом новом издању. 2. Сам проФ. В. Маршал у својим месечним занимањима са животињама „1т \Уесћве1 <1ег Та§е", која су се, у колико је БарФоду познато, појавила доцније но „2оо1о§1зсће Р1аи <1еге1еп", — некако се овом тумачењу склања с пута, описујући само у кратко:" „Сам пупавац заудара само, кад има младе, ипаче је он лично један са свим прави и чисти господичић". Нааске — Кићпег!; у свом одличном делу „Баз Т1ег1ећеп Еигораз 8 (Маг1т 01с1еп1>оиг§, ВегПп) не одлучује се ни „за" ни „против", но само „реФерише" и поступа можда најмудрије: „Пошто пупавац не удаљује поган младунаца из свога гнезда, у овоме се нагомила много нечистоће. Ова, а опет по другом мишљењу лучење тртичне жлезде, даје младунцима веома одвратан мирис". Не лежи ли истина можда и овде по среди? м. м. т* Моћ сугеетпје. РзуЈгоГодгсаГ Век1его доноси, у једном од посљедних бројева, како је г. Сласон, проФесор универзигета у Увајолингу (Америчке Сав. Државе), са успехом извео овај покушај сугестије. Дотаавши једног дана

1 Према овоме је г Љ. Миљковић доста тачно рекао: »На иредњим и задњим удовима имају палце, који се могу остадим прстима примаћи и тако су сва 4 уда уио требљива за хватање и иипање® (IV изд. његове зоол. од 1902. г., стр. 40.).