Просветни гласник

278

просветни гласник

Он је измислио оне дугачке и нтироке двоколице без лотра, за иреношење великих бурадн која су пуна внном и која се могу лако нагињати, да се лакше товаре и стоварују. Године 1661 —■ на годину дана пре његове смрти — измислио је и кола за вожњу публике, на четири точка, која ба ишла по Паризу у разним правдима, али ио одређеној иутањи. Ради тога се било удружило неколико богатијих људи, међу којима је био и дука од Воаппез, те добију од краља, меседа јануара 1662, патенат у корист дуке од Еоаппез, маркиза Пе Зоигзкез, великог дворског судије и маркиза Ле Огепап, великог дариског трговца пића. Том се повластицом дозвољавало да се оиа замисао моаге применити и израдити за праксу. Патенат је од прилике гласио овако: Ова кола установљавају се за вожњу лида нижега сталежа као: за надничаре, сакате, богаље и друге који немају могућности да иду на носилима или на колима; али једно лице не сме коштати више од једног до два пистола — р1зШе — (2,10 до 4,20 дин.) за вожњу делога дана." Али овај први трамвај није био одмах радо примљен. Треба знати да је то било у веку привилегија — кад су цостојале касте —■ па је норао добити и скупштинско одобрење. Скупштина протоколишући ову иовластицу, условила је да војници, ситна госаода, госаодарске слуге и уоиште сви млађи вишег сталежа, затим радници и мајстори уоиште, не смеју се возити у тим колима. Паскал се врло много заузимао, да се оствари ово предузеће, па је ваљада и то напрезање ускорило, исте године, и његову смрт (19. августа 1662. год.ј. Умро је у својој 39 години старости. После Паскалове смрти то је предузеће, због разних узрока, било на разне иачине сузбијано, док се на послетку концем 1678. год. већ дало и забораву. Први коњски трамвај остварио се у Бордоу године 1817. Затим у Нантесу 1826, и тек после у Паризу 1827. год. Али је тада улазак у таква кола био свакоме слободан, па су отуда и добила прво име омнибус. Н. В. * •}- Коста Ковачевић 11. августа ове године у 4 часа по подне угасио се живот још једног просветног радника. Тога дана умро је ваљан школски радник Коста Ковачевић, проФесор и директор наше Гимназије у Солуну. Покојник је рођен у Београду 14. априла 1862. године; у Београду је свршио основну школу, Гимназију и историско - филолошки одсек у философском Факултету овдагање Велике ПГколе. По струци је био геограФ. Као наставник ступио је први нут у службу 1884. године, почевшн своју наставничку каријеру у Параћпну. По том је служио у Зајечару, Крагујевцу, Лозници и Београду. После иоложеног нроФесорског исппта, био је послат у Беч на једногодишње одсуство а ради што бољег упознавања рада и наставе у бечким средњим школама. Тај задатак свршио је на потпуно задовољство оних, који су га тамо били упутили. У брзо по повратку из Беча у Београд на своју редовну наставничку дужност, покојни Коста је превео ваљан уџбеник за математичку ГеограФију од Гајстбека, којн је до скора унотребљаван у нашим средњим школама. Поред тога покојник је радио на својој струци но многим пашим часописима. Све до 1897. године покојник је служио као наставник у II београдској гимназији (данагањој Вуковој), а те године, кад се појавила