Просветни гласник

164

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

в.) Граматика. На овај се предмет обраћа већа пажаа него што се и тражи, а на штету и читања и писања. Већина наставника још и сада замара и себе и своје ученике оним силним Граматичким деФиницијама које се уче на памет често без разумевања; многи наставииди још и сада, ирекидају своје ученике усред најтечнијег читања илл најживљег причања „граматичким аиализовањем" и упуштају се у граматичке ситниде, остављајући започето и читање и причање. Па ииак поред толиког учења граматике, деца у многим разредима не умеју то граматичко знање ни ту у школи да примене ни у усменом ни у писменом изражавању својих мисли. И тако оно још од првог почетка остаје чисто теориско знање, које се не примењује, те се брзо и заборавља. 3. Сриска историја. После науке хришћанске ово је најнодеснији предмет и за предавачку вештину и за васпитно утидање. Али у већини и овде се само науче на памет гола историска дата, којих и ако има много опет се и добро упамте и лепо нонављају. Али баш зато она не стигну да се додирну и осећања дечјих, и тако овај нредмет ретко где постиже свој задатак: „буђење моралних, националних и натриотских осећања", те индиФерентна историјска дата, научена само на памет, одилазе без сумње по свршеној години брзо у — заборав. У обради и овога предмета има неколико лепих изузетака. 4. Земљоиис. До III разреда овај се нредмет, може се рећи, још добро обрађује. Наставвици изводе своје ученике изван учиониде и основни геограФски појмови добивају се на самим природним објектима. Теже иде са овим предметом у старијим разредима. Задатак је земљописној настави: „ иознавапе Отаџбине и буђење љубави према њој", и, већ у III разреду ученици треба да се упознају са целом Краљевином Србијом, прелазећи слив по слив. Јгоји ће се пак геограФски објекти узети посебице није одређено ближе, и наставници узимљу различито, али се већина опет држи одобрених уџбеника који су такође веома разноврсни но количини грађе. Прво је ова велика количина грађе која јако смета те се овај предмет скоро нигде не обради како ваља. Бадава се наставници труде употребљујући по свом знању сва могућа средства, опет се цело учење у главноме своди на памћење велике количине имена свих геограФских објеката. А представе о њима по садржини или су сасвим празне или су све међу собом једнаке. На тај се начин свакако нити познаје Отаџбина, нити се буди љубав према њој. Па и овако како се прелази, опет се не пређе све. Мало их је који и на овај начин сврше све за годину. То се исто понавља и у IV разреду. 5. Рачуница. После српског језика у нашим основним школама највише је часова дато рачуници. И наши наставници доиста много се и труде око овог предмета и много и раде на њему. Па опет, успех не одговара ни уложеном труду, ни утрошену времену. Главније су ногрешке у његову обрађивању: 1. што се рачунска настава не доводи како ваља у везу са осталим наставним предметима; 2. што се много већа пажња обраћа Формалној страни, а материјална је сасвим изгубљена из вида; 3. што су задатди већином неприродни, нису ирема смеру склопљени; 4. што се за један час прелази но неколико задатака са најразноврснијом садржином, те деца не могу да добију иојам ни о количини ни о вредности предмета, и б. задатци су тако склонљени да нити буде оче-