Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТ01ШС

165

кивање покрећући ученика на рад, нити но свртеном раду задовољавају то очекивање. 6. Геометрија. Овај је предмет ваљда био лоше судбе у овој години и по начину обраде и по кодичини пређене грађе. Давање геометриских појмова у ведикој већини врши се непосредно одмах цртањем геометриских слика на табли, и деца их само за те сдике и везују. Боље мисле да раде они који још сами праве те слике од хартије. Иотражи ли се од ученика да те слике нађу и ван слика на табли и збирке од хартије, онда иде веома тешко. Од свих наставника који нису довршили ма што из програма највише пада на геометрију. 7. Основи ириродних наука и јестаственице. Са обрадом овога предмета иде већ боље. У сваком случају овде се при обрађивању градива задовољавају најглавнији методички захтеви. Што се тиче количине и овде је по неким наставницима остало мање или више необрађеног градива. 8. Цртапе. С овим предметом стојп ваљда најгоре и по градиву и ио обради. Многи се наставници туже како не знају шта треба да цртају, те се онда већина маша ма кога предмета или прегледа. У наставном програму није казано поименце који ће се предмети цртати, а то је баш добро, јер је наставницима дата прилика да овај предмет вежу за остале наставне предмете, те тако слику сваког нацртаног предмета испуне и обилатом садржином. Али их је иало који су тако радили. И само обрађивање изабраног објекта није како ваља. Наставник нацрта предмет на табли често без икаква објашњавања. После то исто раде и ученици на својим цртанкама. Скоро у свима нижим разредима така се слика црта толико пута, док се цела једна страна цртанке не испуни. Једно дете нацртало је тако једну слику на једној страни 100 пута. Овако је цртање очевидно без оправданога циља. Јер, гдегод се загледа у слике које су по некодико и много пута нацртане, видеће се да ни једна потоња слика није ништа боља од прве и претходних. Међутим тога мора бити. И дете само треба да се труди да му је свака доцније извучена црта боља од прве. Оно треба да осети свој напредак у томе послу, онда се у њему буди осећање задовољства, онда му се отвара воља на даљи рад. Иначе је рад без циља, несвесно понављање, један механичан и досадан посао. У нас се гума употребљава врло много и врло често, а она чини у таком случају рђаву услугу. Зато су и цртежи по нашим школама у већине и неправилни и нечисти. У једном разреду са нечистотом у цртанкама ишло се тако далеко, да су ученици сред како тако нацртаних слика превађивали петнарце и десетпарце, цртали разне карикатуре и др. Ио оном како се овај предмет у већине обрађује, он нити помаже ученику да правилно схвати облик, нити вежба руку, нити развија чуло вида ни осећање за тачност, правилност и лепоту гато му се све ставља у задатак. И овде је било наравно неколико лепих изузетака и но избору грађе и по обрађивању. 9. Лепо ииеаке. II овај предмет није измакао много од оног пред њнм. II овде се једна грађа понавља у раду по неколико пута, али без јасног напредовања. У вишим разредима пигау се и реченице, али се на њихов избор не пази. Међутим ту је баш згодна прилика да се и