Просветни гласник

242

ИРОСВЕТНИ Г.1АСНИК

У том питању изнели су сагласно мигаљење У1§поп и СоПзоп, и то тако становито мишљење, којо оснивају на читавом низу својих извршених огдеда и истраживања, утврђујући уз то, да та појава стоји у нераздвојној вези са хемијском реакдијом. Они су нашли, уз припомоћ цинкове испарине, која утиче иа обичну желатинобромну плочицу, да тело, подвргнуто утицају амонијачних испарина, може да да отиске на плочици, ако је она пре тога премазана била уљем од алоја. А како нам је је инако познато, да је употреба алоја - била најако распрострањена у старих Евреја, поглавито у изради тканина за умотавање мртваца, то се и на туринском покрову могла лако појавити ФотограФска слика умрла човека нод утицајем поменутог процеса хемијског. Ујдноп и СоШоп градили су тада овакав оглед. Навукли су на руку рукавицу од јеленске коже, подвргли је утицају амонијачне паре и умотали са платном, које је пре тога било умочено у алое-во уље, па су након неког времена добили на таком платну видљив отпетатак својих руку. На овом месту нећемо помињати ону полемику, која се беше распалила међ неколицином научника, поглавито након онога спора, када ј е ГЈе11а§е поднео био Француској Академији Наука своје извешће о радовима и огледима својега друга академичара, У1§поп-а. Поменућемо само, да се у најновије време истакло ново испитивање по том истом нредмету од БагЛе-а. „Бе 1шсеи1 с1е Типп" („Иеуие 8с1епШдие", 1902), који потпуно дели мишљење, да слика на туринском покрову не може бити производ вајарске кичице, али ипак находи — да је мишљење \ т 1§иоп-ово непотпуно. Пошто је 1)аг(1е детаљно разгледао све ФотограФске слике туринског покрова, скренуо је пажњу научника на једну веома важну погодбу, која је раније била по све изгубљена из вида, а на име: што се на слици веома слабо примећују меки делови леша, док, напротив, контуре његова костура виде се најизразитије и најоштрије. Другим речима, сви делови, на које се поменути Француски научник веома обазриво зауставља и које најмарљивије аналише, доводе га до закључка, да на туринском покрову имамо посла не са ФотограФском, него угод са радиограФском сликом, чија је карактеристична особитост и изглед у опште потпуно такав, какав се може добити и добија поглавито на радиограФском снимању са рентгеновим или бекереловим зрацима. У погледу, дакле, на такву погодбу Багс1е мисли, да је и она слика на туринском покрову морала постати делањем зрачне активности самога леша, који је био умотан тим нокровом и чије је ткиво морало имати неку осетну реакцију од светлости. Ако бисмо се строго држали, да сва тела у опште уз одговарајуће погодбе добијају способност да испуштају у јачем или слабијем ступњу бекерелове зраке, да активност, о којој је реч, може нод утицајем зрачне топлоте, светлости, електричне струје и др. новећавати се, — онда ће