Просветни гласник

НАУЕА И НАСТАВА 241

Овде ћемо скренути пажњу читалаца само на нека тумачења, а пре тога учинићемо напомену и о оној ларми, која се пре неког времена подигла поводом Рше-ве ФотограФСке слике која је снимљена са чувене „ тургтске илаштанице". Приликом изложбе предмета религиозне вештине папе Пија у Турину, 1898 г., било је допуштено неким сликарима да ФОтограФски сниме један стари покров, који је на тој изложби био изложен, на коме је још одавна била опаженћ нека неразговетна слика, коју све дотле нико није могао да разгледа зналачки, јер су такве реликвије биле неприступне слободном разгледању и неком зар научном истраживању. Какво изненађење беше тада обузело свакога, када су се на ФотограФској слици могле прегледно видети две посамите слике од тела некога умрлога човека, с лица и са полеђине, камо се уз то могла видети и глава, једном речи, цео леж, увијен неком тканином, или зар неким покровом, удвоје пресамићеним, на коме је остао отисак од леша, како с предње стране тако и са иолеђине. Те слике доцније је изучавао зналачки Францускн научник Раи1 Ујдпоп и резултат његова истраживања описан је у расправи „1лпсеи1 с1и Сћпз!" (Христова нлаштаница), са којом он у читавом низу строго научних података утврђује. да се слике са туринске плаштанице не могу узети као снимци, јер оне по себи иредстављају тачну репродукцију самога тела које је било сахрањено у том покрову. У први поглед то се утврђивало тиме, што на самом покрову није била опажена слика у правом разумевању те речи, него су биле виђене само неке тамне и светле необично благе пеге, без ма какве контуре. Након тога, а то је унраво најинтересније, добивена је на ФОтограФској плочици у место негативне позитивна слика. Ова необична околност упућује нас на то, да је слика на поменутом нокрову представљена у изгледу негативном; али у такву изгледу њу није никако могао насликати вајар XIV века, као што неки мисле, што о такву негативном сликању насу ни појма имали вајари тога времена, кад ансолутно нису ништа знали о ФотограФији. Да се не би упуштали у друге детаље, који се противе веровању у ма како вештачко сликање на том покрову, тај исти Факат, који малочас поменусмо, доводи нас принудно до закључка, да је слика са леша на туринском покрову била добивена услед отиска тела на ткиво, материју, покрова. Само кад бисмо са те тачке објашњавали, го питање постаје нам одмах схватљивије, јер откуд би од леша постојале две слике: с преда и полеђине. Тешко је, одиста, веровати и на такав поступак, да је, ђоја, вајар, не задовољавајући се са сликом мртвачевом, коју је најпре израдио с предње стране, упуштао се још и на такав посао, да изради допунску слику и у таком изузетном положају — са полеђине! просвктни гласник, II. к> „ 2. св., 1903. 16