Просветни гласник

240

ПРОСВЕТНИ ГДАСНИК

подобна тела позајмљују ону енергију, којом се одликују у зрачној активности. Бекередови зраци, које та тела расипају граде у тедима, на која она делају сазвучну вибрацију и на тај начин постају бекерелови зраци другога ступља. Али, овде нам се умесно намеће питање, на рачун каква извора постају ти чудновати зраци у самом ураниуму или радиуму? Свакако, на ово питање можемо дати само хипотетичан одговор, и по претпоставци, коју је учинио Сипе, овде је тако исто неизбежно потребно да усвојимо утицај тога самог сазвучја. У целој васиони постоје безбројна зрачења; другим речима, сав бескрајни космички простор уткан је таласима зрачне енергије. Неки од тих таласа находе се у непосредну домаху наших чула, понеки пак саопштавају се само овим или оним телима. Замислимо сада такво тело, које по својој нрироди, особини, може да убира, кондензује она најкраћа колебања, која се одликују највећом брзином њиховом и вибрирају са њима у унисону, по једној темпи, одговарају дакле на све по закону сазвучја, онако исто као што одговарају на дани звук жице на клавиру, удешене у тону на такав звук. Тако тело свакако ће вечно давати несхватљиве „звуке", вечно ће испуштати зрачну енергију, као да оно збиља представља неки резонатор те у васиони распрострте зрачне енергије, која. се уз радњу тога резонатора јавља потекар у облику бекерелових зракова. Угод као таква тела и приказују нам се ураниум, радиум и такав је праизвор оне енергије, на чији рачун испољују своје делање бекерелови зраци. Понова велимо, да је тако тумачење хипотетично, као и сва у опште друга о праизворима овога или оног облика енергије, али опо у сваком случају показује, да за нотпуније схватање појављивања ново откривена облика зрачне енергије нема апсолутно никакве потребе, ма како да нам се она необично приказује, прибегавати некој уображеној сиди или порицању закона међусобног односа енергије. Напротив, из напред поменутог тумачења речито нам се казује, да ми и у овом питању имамо пред собом прерушавање енергије, која попут посредовања таких тела, као што су ураниум или радиум, само се јавља у другом облику, по све сличном ономе, какав видимо у погодби пролажења променљиве електричне струје кроз круксову стаклену цев. Шта више, по закону сазвучја сва у опште тела приказују нам се г као што смо и напред поменули. способна да испољују — у већем или мањем ступњу и у току више или мање продужна времена — аналогу зрачну активност, у облику бекерелових зракова другога ступња. Истина, до данас ни приближно још нису објашњени погодбени основи проистицања таке зрачне активности, али њена сама присутност баца светлост на многе „затонетне* појаве, о којима се до сада није могло стећи никакво поуздано схватање а тако исто нн тумачење.