Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

239

рекли бисмо зар да се они тамни бекерелови зраци, који у самом радиуму изазивају светлеће Фдуоресцисање, морају јављати као самобитни а њихова неисцрпност уверава нас о неком непознатом, ади ипак постојећем извору енергије, на чији рачун „зрачна активност" радиума иди ураниума испољује своје дедање. И у том погледу огроман значај представља, уз друге погодбе, и тај Факат, да се та иста „зрачна активност" може преносити на тела, која се на ма који начин могу подврћи утицају радиума. Истина, у мадочас описаном Сипе-ву огледу бекерелови зраци изазивају у ФОСФоресцишућих тела светљење, утичу на осетну ФотограФску плочицу и др., не пролазећи уз то кроз металну плочу, него само пробуђују у њој бекерелове зраке другога ступња, инднцирајуће зраке. Али у том случају ми имамо посла са аналогом појавом, па шта више и потпуно идентичном са оном, која нам је позната под називом сазвучја: као пгго могу одјекивати тонови са жице на гудалу у одређеним звуцима, на какве је тонове рецимо удешено ћемане, тако исто и у оном случају, — вибрирање бекерелових зракова, — они таласи, који карактеришу те зраке, находе за се одјек у сваком телу које би бидо подвргнуто упдиву „зрачне активности" радиума иди ураниума. И такав одјек изражен је у томе, што атоми или чесгице некога тела почињу вибрирати у тону таласова бекередових зракова; на тај начин јављају се у телима зрачни тадаси, који су сдични бекереловим, и енергија, с каком се јављају ти бекерелови зраци другога ступња, свакако ни најмање не зависи од њихова праизвора — зрачне активности радиума иди ураниума, Свакако морамо без поговора усвојити, даје та иста „зрачна активност" својствена свима тедима без разлике: атоми или честице свију теда могу се сдабије или јаче одазивати вибрирању бекерелових зракова, само ако су присутни и доведени у погодбене односе са зрачнолктивним телима, као што су радиум или ураниум. Еад са те тачке разматрамо ово питање , онда нам се чини схватљиво, да зрачна енергија, може, и приметно не расходујући се, изазивати корените и значајне иромене у телима, почињући са хемијскога делања на осетну ФОТограФску плочицу и завршујући са светљењем ФОСФоресцишућих теда иди обарањем електрине у наелектрисаним телима. Као што се дешава у неким необично комидикованим хемијским процесима, да неко тело може делати на друго нопут ироста додира, не расходу.јући се уз то ни са једним својим атомом у хемијској енергији, тако и у овом случају, о коме је говор, јачина бекерелових зракова, које може пуштати радиум, не находи се у њима самим, него у способности да порађа у тедима, на која они делају, сазвучје вибрирања. Тако нам се приказује једна страна појава о којој говоримо. Ади са њом је погодбено спојена и друга: откуда радиум, ураниум и њима