Просветни гласник

НАУКА И НАОТАВА

ПСИХОЛОГИЈА ДЕТЕТА ироф. Ј. Ј. Кнежевић — Пакрац (Славонија)

Тако се зове наука, која у најновије доба онет* све то више отима маха; наука, која на Фактичким по.јавама испитује душевио детиње развијање, и на тај начин пружа Педагогици стварног материјада за примену истог, за праксу њену. До сада се у овој науци истакоше ове земље: Пемачка у мањем, Француска у већем, а Енглеска и Северна Америка у највећем обиму. У Немачкој је главии заступник и нашем свету педагошком не мало познати физиодог \У. Ргеуег, у Француској В. Регег и 6. Сотрауге, у Енглеској Ј. 8и11у, у Северној Америци 81. НаП, С. Ваги. Ови поведоше за собом читава кола млађег и старијег света, особито из практичног учитељства, и „ Психологија детета" силно наиредује, стварајући нови обрт у читаво.ј педагошкој струци. Данас су нпр. Прајерово дело „Б1е 8ее1е сЗеа Кт(1е8 к и извод овога дела „Душевни развитак првог детињства", Перезово дело „Бсв 1го1в ргепиегез апеез с1о Гепћн*;'', Компајерово дело „^еуоМтп 1п1е11ес1ие11е е! тога1е <1е Геп&п)"." само подстрекачи у оном великом иослу, кога се лаћа нарочито учитељски свет поменутих просвећених земаља, а у намери, да што свестраније испита душевни развитак детињи, да се тако усаврши практична педагогија, којој је узвишена задаћа: образовање човека на основу иознавапа, идући циљу читавог нам живота и рада, савршенству, што ће бити, кад човек буде себе добро познао, као што нам вели стара и позната изрека „Познај себе самог". Јест, данас се спрема грдан материјал за ову науку, која и нама треба да је што аознатија,-

1 5,11 из античке лнтературе имамо доказа, да кудтус детета није никако новпна чод сунцем«. 8и11у. 2 Писад овога чданка већ неколико година износи материјад из ове науке у »Шкод. Одјеку«, »Новом Васиитачу", »Материнском листу«, »Просвети« и т. д.