Просветни гласник

21*

НАУКА Н НАСТАВА

315

По поставци психо-Физиолога сиже науке „Психологија детета" је испитивање и коистатовање не само појава, но и узрока разноврсних тих психо -Физиолонншх појава детињих од најранијег доба, још од живота у материној утроби, 1 па. све до седме године, а по некима и до четрнаесте, каД је кривуља душевног развића у највећој висини. Тако се Ргеуег у свом класичном делу бави испитивањем детета у првим трима годинама, ал.и вигае биографски , 8и11у иде даље, он испитује децу до 7 и 8 годипе, уиоређујуКи код разнолике деце сличне или различите појаве, закључујући овом или оном тврдњом, која треба, као што рекох, да служи као материјал Педагогици. Пз овог сижеа „Психологије детета" јасно нам се истиче и важност њена. 81. На11 сматра детиње доба (стадиум детињства) као основу ег■зактне Педагогике. Ргеуег држи, да васпитање и насгава само онде могу сгојати на доброј основи, ако ову чине иознавања развитка детиње душевности. Талијански антроиодог 6. 8ег§1 вели, да Педагогика мора већу важност полагати на исиитивање детета. ЗиПу пак вели: Основни принцип модерне теоретичне науке образовања захтева, да систематично образовање иосматра сионтани рад дугае детиње и да га примењује у свом раду, те према томе „ Психологија детета" треба да је најважнији део целокуине Лсихологије за свакога, који се бави образовањем. У прилог важности ове науке иде и реч не мало познатог научара, Американца Озкаг-а Сћпзтап-а: То, гито учнтељима у многом недостаје, мије наученост или методика, већ аознавање детета; наша се Педагогика .до сада бавила иовесницом образовања, учитељским методама и т. д., али она до сада није довољно ироучавала дете. Фактички се теоретичка Педагогика бавила мање више аистракцијом, која се зове „дете". И што у аоследњим десетинама година основано исиитивање детињег душевног жи■вота наиред корача, све се јасније иоказује: да дете својим иосебним на,чином осеКа, мисли и вољу изражава, и да не смемо и даље на њега ареносити законе душевног живота одраслих. Према томе „Психологија детета" мора да буде средгште иедагошке Психологије, а исихологија ■одраслих се може уаотребити као иродужење ове и као сравњење (комиарација) узрока и иојава; јер исихолошка настава (обука) учитељева •само „Психологијом детета" иостизава ирави, ирактички облик. Важност науке „Психологије детета" се истиче предметом својине, дететом. Што је ова наука ипак нова, том се не треба чудити, јер је човеку требало вигае епоха образовања, па да је могао приметити, по•сматрати и разумети појаве детињег живота и рада. Међу првацима новије епохе је Еоиззеаи, који је, гато вели 8и11у, са теологаком догмом: да се дете рађа морално покварено (грегано) и да се нарочитим средствима

1 »Сви се пооматрачи слажу, да се чуло пипања врши до извесног степена и у ■стадиуму егзистенције пре рођења". Тгасу.