Просветни гласник

316

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

лопранити даде, направио кратак процес. Својом лозинком (паролом): ,Натраг у природу!" потврдио је, да се дете рађа савршено, ненокварено, док га људи не покваре, а арисилио је човека: да се с највсАим иоштовањем сиусти иред ноге детиње, да ту седи, да иосматра, да учи... И зар може бити друкчије, ако се нећемо бацити на посматрање детета у што раније доба његово! Та сама наша педагошка наука по духу своме гони нас на то. Она је као модерна наука историчка и генетичка; она се извору враћа, да моасе доцније и заплетеније Фазе као резултат ночетка разумети. Као што жудња за знањем гони геолога, да се вине на прве почетке стварања саме планете; а биолога гони, да испита првобитне Форме живота, — иста жудња треба да гони и исиитивача људског би&а, да исиита на детету иочетне карактеристичне облике људског живота. Три су гдавна правца и начина, којима се дете испитује и којима се ствара материјал за „Психологију дстста". Да не речем први, пећ један од тих је са културно-историчког гледишта, ио коме Еиђћоск и други антрополози тврде, да и.змеђу деце и најнижих људских раса постоје интелектуалне и моралне сличности. Други је знанствени (научни), који почива на посматрању душевних појава. Трећи је ирактични или иедагошки, који је за матере и учитеље од особите важности. А за што? Матере у правом смислу ове речп но природи су позване, да слабо створење у облику детета сигурним путем и смишљеннм начином воде до степена зрелости и самосталности. За то га морају знати, иознавати г ако се мисли прави резултат постићи. Јер дете у детињству и несавршености људској беше само предмет инстиикта, н образованошћу људском постаде предметом систематичног и смишљеног рада. Учитељи, којих је рад најтежи, али најчаснији, увидели су, да јасан поглед на природу детињу и снонтани душевни му рад мора претходити сваком разумном његовом утицању на развитак детињи. Другим речима: мати, учитељ и сваки други васпитач мора прво умети иозначати дете, па ће онда моћи своју задаћу успешно извести. По споменутом 81. На11-у п С. Н. КиззеП-у основан је метод пспптивања деце код куће, у школи, на улици, при игрању, на раду, у опћењу са одраслијима и т. д. Ученици и ученице учитељских школа све што чују и виде морају то забележити или нацртати. Да се може све, гато се види и чује, класиФиковати, дају се ученицима разнобојни папирићи, на које се забележи и оно, што су од других чули, а вероватно је. Тако нпр. ученици пишу на белом папиру све оно, што сами опазе; на црвеном од других вероватне ствари, што чују; на жутом све, чега сесећајуиз свог детињства; на зеленом, што би читали о детету; на илавом све, што би приметили на изванредној деци у нознтивном и негативном смислу; на сивом појаве, које се непромењено у дужем времену појављују. На свакој цедуљици је 1) датум, 2) име и старост посматрача, 3) де-