Просветни гласник

НАУКА II НАСТАВА

335

прилагођене живот и за друштво, које га прима, И у иолитици и у вери иаилази већ у двадесетој години на сасвим готове оквире, на које су се за рана навиклн и његови укуси и његове подобности. На тај се начин он много лакше отима скептицизму; много брже се мири са светом и нриликама у њему; младићу је овде мање потребно да пипа, те да корисно употреби своју снагу. — Сви они које сам ја видео по разредима, по пољу и по улицама, изгледају здрави и предузамљиви (ТиеаШху апп асИле), одлучни и енергични. Неоспорно су они, бар у мојим очима, нећма деца и већма људи: већма деца, а то ћо рећи већи љубитељи игре и мање наклоњени да прекорачују границе свога узраста; већма људи, а то ће рећи слободнији и нодобнији да собом управљају и да раде. — На против Француски ђак је, нарочито онај ко.ји у самом заводу живи и расте, готово сит живота; он је кињен, те с тога је и препреден, а уз то је врло рано развијен; он је у кавезу, и уобразиља његова ненрестано ради. — Са свих ових гледишта, а нарочито с погледом на образовање карактера, инглеско је васнитање боље; оно примрема боље за живот у свету и даје здравије душе. „Кад сам заснивала замисао да пишем ову књигу, вели нисац Тот Вгошп-а, онда сам покушала, да себи представим у глави најчешћн тип малог инглеског дечака из средњих разреда гимназије, онаквог каквог сам га сама виђала, те сам од почетка до краја књиге задржала тај тип, трудећи се једино да дадем добар нримерак своје врсте". Тако замишљена књига имала је огроман успех. У њеној слици су се као у огледалу распознавали како дечаци и младићи, тако и зрели људи, те се с тога и ми можемо послужитл њоме, узимајући с писцем да је лик рађен с љубављу, и ако се у њему није много ласкало. — Ни Том ни његов отац не брину много о образовању у строгом смислу речи. „Какво закључно мишљење да му дам? пита се отац. Да ли да му светујем да буде марљив и приљежан, и да ли да му кажем, да га шиљем у школу да добро научи латински и грчки ? Не, он се за то не шиље у школу, или бар то није главна сврха овог шиљања. Ја не бих дао ни пребијене паре за грчку граматику или за диплому; његова мати још мање. Па зашто се онда шиље у школу ? Тако ми вере, у неколико ће бити за то, што сам жели да у њу иде. Нека постане ваљан Инглез, користан човек, услужан и правдољубив, нека буде џентлмен и хришћанин... па су онда моје жеље потпуно задовољене". — А кад се Том после неколико година сам пита: зашто је управо дошао у школу, он сам себи после подужег размишљања одговара: „Желим да будем први у крикету, у лоптању, па и у свима другим играма и да научим служити се добро својом несницом, како бих могао заштићавати своју главу од ма чије иеснице, на била она господска или пучанска. Желим уз то, да одавде изнесем толико знања из грчког и латинског језика, како би се могао пристојно одржаватн на свеучилишту. Уз то најпосле желим да овде