Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

347

■запту 1 , што се над њим води већи надзор и што има мање искушења, а после и с тога, што је и писало и говорило јавно мњење строже. Оно би још могло да трпи и подноси пијанчење, али је врло строго према бећарисању. Таква књига као што је Миржеова 2^« ?;ге ЂоШте ставила би се овде уз старе романе из вараличког живота, и сматрала би се као да је намењена оцртавању лопужа, потпуних раскалашника и полуваралида. У три романа које сам раније навео, уљудност је извођена и чувана до крајности. Једном речн се у Тот Вгогоп-у означава неко мало друштво богатих раскалашника, од којих сваки има драгану, али ипак скрпвену у каквом оближњем селу; њих за то оеуђују, међутим чак и сами њихови другови. Еод сва три јунака се види зачињање љубави (саЏ 1о'ое) и срдачна наклоност прсма једној шваљп; али се они заустављају сами или их други заустављају још за времена; па и сами раска.лашниди се у основу слажу у томе, да само неваљалац може прсварити невину девојку. Два су помоћна средства, којима се овакво гледиште подржава, Прво се находп у раном зачињању љубави и женидби: они се заљубљују још млади, понекад у двадесетој години, а често се коју годину додније н жене. Друго је у живом, популарном, готово општем укусу за телесна вежбања. У овом последњем погледу свеучилиште наставља онде где је стала средња школа. — За њих су најзанимљивије забаве ,у игри крикета, веслању, пловљењу на једрилицама, држању паса и њиховом натуткавању на читаве гомиле пацова, у рибарењу, лову, јахању и терању више коња у једним колима, пливању, у песничању с нарочитим рукавицама (зраггтд), у мачевању, а од неког времена и у војничким вежбањима као добровољци. — Ове забаве се не слажу баш најбоље с учењем; још је Платон у својим дијалозима тврдио да живот атлески и мислилачкн не могу да се воде упоредо један с другим. Ио једном туђинском научнику који се дуго задржао у ОксФорду и проучавао његов живот, нежна •Филологија и високе философскс спекулације овде се тешко прилагођавају с тога, што слушаоци свеучилишни једу много и много се служе својим мишићима,' 2 1 Деможо и Монтучи (в. ет. 63) иаводе изјаву једаог професора: »Хтео бих, го•ворио је он, да публика потиуно и јасно разуме значење дшшше ђасћеГог о/ аги. Овом сведоџбом нећ.е да се каже да је н>еД носилац задовољавајући положио известан испит, већ једино да се потврди, да је он за извесно вреие био потчињен извесном друштвеном и наравственом утидају, који је одржаваи заптом, који и ја и публика сматрамо да је од значаја«. 2 II кад раде, онда највиши број ових сдушалаца ради само од десет часова изЈутра до два по подне; а то је с тога, што су занети гимнастичари. »Ова вежбања вели Марк Патисон, нису више забава, већ су, уређена по систему озбиљног занимања. Чим отпочне лепо пролетње време, шкодски рад у колежима попусти. 0 учењем она па д његовоа привидиошћу је свршено; од тада ће се мислити само на игру и кретања. Од .девет до десет часова узима се топао доручак, за којим долази мирно левентовање