Просветни гласник

362

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ми смо распоредили те Функцнје по схепен} г њихових иримидања оиштој квалиФикадији; поематрајући наведене циФре, видимо, да мерење јачине стезања руке, јачине дизања терета са земље, количине издисаног ваздуха, обима груди, тежине, висине и, најпосле, огледи са ергографом дају квалиФикације ученика, које се мало разликују од оаште просечие квалиФИкације; дакле, та мерења могу нам дати најбољи појам о снази — јачини — ученика. Мерење пак брзине трчања, пузања уз уже, ширине леђа дају квалиФИкацију другеврсте; она, дакле, нису подесна за одређивање снаге ученика. И тако сад имамо основ, добивен огледом, а, да бисмо одредили снагу ученика и добили деобу ученика једнога разреда по њиховој снази, довољно је измеритн 2—3 Функције из прве групе, на прилику, измериги тежину, обим груди и јачнну стезања десном руком; та три мерења даће три квалификације, а просечна од њих трију биће најподеснија за деобу ученика по њиховој снази. Тај резултат можемо сматрати као општи, појпто су га добили аутори приликом посматрања ученика од 17—19 година, узетих савршено у другим околностима. Добро би, одиста, било извршнти сличне огледе на већем бро.ју субјеката и проучити, како се развија снага ученика са узрастом. Методи подобнога истрагкивања сад су већ обрађени, тако да то не би био тако тежак носао. Главни је услов при подобним огледима — спстематичност и марљиво пословање. Остаје нам још да укратко покажемо, како се одређује издржљивост ученика при дужим мускулним нанорима. Још у половини осамдесетих година Мосо и Маџиора, правећи огледе са ергограФом, запазили су, да у разних лица постоји велика индивидуална разлика при тим огледима; неки субјекти подижу тсрот стално све ниже и ни;ке до потпуног умора, други пак подижу терет известан број пута на подједнаку висину, а затнм се одмах уморе, — снага им одмах опада. Тај Факат често су посматрали и други научници, који су обраћали пажњу на однос између облика посла с ергограФом и општих способности субјеката према послу; њихова посматрања и истраживања показала су, да и при другим мускулннм напорима субјекти показују исте особине; једни се не уморе одмах, него постепено, други — одмах. Сва та посматрања показала су, да ергограФ може послужити за одређивање издржљивости ученика. Мана ергограФа та је, што сс огледи протежу врло дуго, што за субјекат није баш пријатно, а сем тога, и сам инструменат довољно је компликован, јер га је тешко преносити. Настаје питање, да ли би се помоћу динамометра могли постићи исти резултати? Бине и Васкид одговорили су, да би се н помоћу динамометра могли постићи исти резултати. Ученику дају да стегне динамометар што јаче може десет пута узастопце, по пет пута сваком руком. ЦиФре добивене на тај начин одређују разне типове ученика. Аутори су нашли, да се ученици могу поделити на четири групе