Просветни гласник

ЕАУКА И НАСТАВА

371

са узрастом: сем тога. дознало се и ово: бољи учеиици имају развијеније палћење у погледу памћења диФара, него ли они најгори ученици. У погледу памћења речи већ смо горе пзнели резултате, до којих је дошао Бурдон и који (ресудтати) објалпњавају утицај узраста учениковог. КггЈсраГггск, Минстерберг и неки други проучавали су још и иитања о томе, да ли се боље памте речи, кад се казују ученицима, или кад их ученици сами читају. Ученицима су, у првом случају, казивали ред од 10 речи, а у другом случају том истом брзином писали су речи на табли, при чему су у неким огледнма брисали реч пре но што ће наиисати ону која за њом иде, а у неким огледима остављали су све речи које су написане до свршетка реда. Бидело се, да се ред мало боље памти, кад се речи пишу на табли. Најпосле, у тим истим разредима показивали су ученицима десет разних предмета (перо, новац, плајваз и т. д.). Ево просечних резултата, који су добивени приликом проучавања 380 ученика (цифре на таблици показују, колико је ученик, од 10 речи или предмета, просечно запамтио точно после кратког размака у вромену и после три дапа).

Занамкено

Занамћено

Понављањо

изговорених

наиисаних

Предмети

речп

речи

Одмах

6,85

6,92

8,28

; После три дана

0,91

1,89

8,29

Као што видимо најбоље су памћени показани предмети, и превага памћења тих предмета најочитије се опажа при понављању после три дана; аутор тога интересног посла пз својих огледа изводи правило у погледу нреваге очигледне наставе над анстрактним предавањем, пошто је прво подесније и згодније за дечји ум. У једном ранијем раду већ смо показали, како нам је пошло за руком, да у огледима при нроучавању памћења речи дубље проаналигаемо, шта имено ученици памте у речима. Проучавајући детаљно погрешке, које су ученици учинили, дошли смо до овог правила: кад ученици одмах понове изговорене речи, онда греше у погледу звучности, а при понављању после дужег времена греше у погледу сличног смисла, т. ј. у првом случају памти се звук, а у другом — смисао речи. Исто тако проучавајући број ногрешака разних речи у реду, нашли смо, да погрешака има много мање у првим и иоследњим речима, него у онима у средини. Ево, на прилику, резултата, добивених нри огледима над 35 ученика (цифре значе, колико је погрешака било учињено у свакој речи у реду).