Просветни гласник

520

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

љака при чијем оплођењу суделују иисекти далеко је већи од броја биљака, при чијем оплођењу суделује ваздушиа струја (ветар). Из свега до сада казанога можемо изиести ово правило: да код јавнородних биљака (са виђеним цветом) оплођаваае не бива путем самооплођења (опрашивањем тучка дветним прахом истога двета) него укрштањем (преношењем цветнога праха из једнога цвета у други помоћу инсеката и ветра). Ово правидо треба сад доказима поткреппти. До овога правила, до ове велике научне истине, Дарвин је дошао на основу ових посматрања: 1) Има доста биљака код којих се прашници налазе у једном, а тучкови у другом цвету на истом стабду или на два разна стабла, и за које рекосмо да се зову једнодоме и дводоме биљке. Еод обе ове врсте биљака очевидно је да је самооплођење таквим кројем цвећа онемогућено, спречепо, и да је оплођавање могуће само преношењем цветнога праха — укрштањем. 2) Има много биљака, које имају потнуне мушко-женске цветове, са прашницима и тучковима у једном истом цвету, али нрашници и тучкови не сазревају у исто време, једновремено, и ту се могу разликовати ова два случаја. Код биљке зв. козлац и вучија јабучица тучкови се развијају пре прашника, сазру пре прашника, и такво цвеће са раним тучковима зове се научно нротогинично цвеће. Таквих цветова биљака са разним тучковима има мало. Такве цветове имају поглавито ветром оплодне биљке. Много више има биљака са таквим цвећем, у коме се прашници развијају и сазревају пре тучкова, и такво цвеће са раним прашницима зове се научно протерандрично цвеће. Такве цветове имају већином биљке инсектима оплодне. За пример су штитасте биљке, уснатице, главичасте биљке, звончнћи и др. Само по себи је јасно, да код обе врсте биљака, које имају цветове са раним прашницима или са раним тучковима самооплођење је немогуће, и да је оплођење једино могуће укрштањем — пренашањем цветнога праха помоћу ветра или инсеката из једнога цвета са зрелим прашнидима у цвет са зредим тучковима. 3) Дарвин је доказао да има биљака код којих је због неједнакости дужине прашника и тучкова у истом цвету самооплођење немогуће, и да се једино може вршити узајамним, помоћним оплођавањем, суделовањем инсеката. Леп су пример за то биљке јагорчевине. Оне им<ају две врсте цветова: једне са дугачким прашницима, а кратким тучковнма, и друге са кратким прашницима, а дугачким тучковима. Кад инсект посети цвет са дугачким прашником, а кратким тучком, он додирне својим телом прашне кесице дугачких прашника и том приликом нешто се цветнога нраха на длакавом телу инсекта нахвата. Сад ако та,ј инсект одлети на цвет другога облика — са кратким прашницима, а дугачким тучком и пошто се на исти начин увуче у цвет ради тражења меда, он ће једним делом свога тела на коме има цветнога праха