Просветни гласник

НАУКА И НАСТАВА

521

додирнути жиг дугачког тучка овога цвета; усдед тога један део цветнога праха отрегаће се од тела инсектовог и остаће на жигу дугачког тучка. Исто тако леп је пример ове појаве она барска биљка са лепим црвеним цвећем зв. врбичица (ХуИпчпп заИсапа). Она има цветове од 3 разна облика. Цветови првог облика имају један дугачак тучак, 5 средње дужине ирашника и 5 са свим кратких праигаика. Цветови другог облика имају један средње дужине тучак, 5 врло дугачких прашника и 5 са свим кратких прашника. Цветови трећег облика имају један са свим кратак тучак, 5 врло дугачких прашника и 5 средњих прашника. Код ове.биљке само цветни прах цвета дугачких прашника мо;ке онлодити тучак другога цвета исте дужине; цветни прах средњих прашника може оплодити тучак цвета средње дужине; и на послетку цветни нрах најкраћих прашника може оплодити тучак другога цвета са најкраћим тучком. 4.) Али и код свију других биљака, које не спадаЈу ни у једну од поменутих група, имају у цвету неке направе, којима је самоонлођење отежано, па и онемогућено. Тако н.нр. има биљака са таквим цветовима, код којих су прашне кесице не према тучку, него у поље окренуте тако, да кад прашници сазру и прашне кесице се отворе, цветни прах не може да иадне на жиг тучка. И код ове врсте биљака опрашивање тучка једино је могуће пренашањем цветнога праха из једнога цвета у други. Код других опет биљака зв. крсташице (пример су шебој, купус, тарчужак, угас) примећено је, да док су цвегови млади и прашпици незрели, прашне кесице лепо су окренуте жигу тучка, али чим дође време сазревању прашника т. ј. да се прашне кесице отварају, прашне кесице се окрену у поље према тучку, и наравно да је тим окретањем ирашних кесица спречено самооплођење. Даље примећена је и та околност код многих биљака, да је положај тучка у цвету такав, да је онемогућено опрашивање тучка цветним прахом прашника истога цвета, на против иак положајем тучка у цвету олакшано је опрашивање тучка укрштањем, преношењем цветнога праха суделовањем инсеката, који се цвету оздо нриближују и у њ завлаче. Али од свега до сада наведенога најзначајнији је овај Факт који је иотврђен код кећине биљака, а на име: да је цветни арах једнога цвета нсилодан за тучак истога цвста; на против нак многобројним огледима доказано је: да је цветни ирах једнога цвета оилодан за тучак другога цвета исте биљне врсте. А као неминовна последица из тога следује: да се оплођавање код биљака не врши путем самооплођења, него да мора бити укрштања — преношења цветнога праха из једнога цвета на тучак другога цвета. Из овога посматрања можемо извести овај закључак: да је укрштање код биљака једна неопходна потреба, а ношто инсекти и неходросвктии гдасник, II. ки>., 4. св. 34