Просветни гласник

БЕ ЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Снектар комете С 1903 год. — Ноћу између 14 и 16 и 15 и 16 јула г. Куртис са оисерваторије 1<гск нашао је да је видни спектар ове комете јасан и континуиван и да има три карактеристичне траке кометских спектара. Између ових трака најсјајнија је она, којој је дужина таласа 477. Покушао је да ФотограФише овај спектар са телескоиом од 90 см. излажући га шест часова. Али не доби никаква резултата услед слабе светлости у језгру комете. Кад је удесио мали спектроскоп са прорезом на телескопу Крослејевом, г. Перин доби ФотограФију тога спектра после четири часа излагања. Овај спектар имађаше пет трака као што су пх дале комете 6 1893. и б 1894. године и чија је дужина таласа: 388, 409, 421', 436 и 473. Сјај ових трака истоветан је са сјајем оних трака које су раније фотограФисане изузев оне траке, којој је дужина таласа 420, и која је понајсјајнија но код свију претходних комета, али је та иста трака била врло слаба код комете С 1903 год. Ова је комета сад врло близу сунда и потонула је у сунчеве зраке, те је невидљива; али се могла видети крајем септембра најужној хемис®ери. Г. г. Кпарр и XV. 1)21е\уи1з1п публиковали су еФемериду ове комете у А81гоио1Швсће КасћпсМеп № 3890. * Пеге на Сатурну — Месеца .јуна, јула и августа г. Бепптд посматрао је редовно планету Сатурн и прибележио је 75 пасажа у меридијану. Неколико пега које су нонајзнатније покрећу се много спорије но нгго се до сад рачунало и изгледа као да је периода ротације око 10 часова 39 минута и 5 секунада. * Велика црвена пега на Јупитеру — Најзначајнији Факт који се изводи из најновијих онажата ове пеге изгледа да је у томе што се све спорије окреће. ' Ево периода веног обртања како их наводи г. Ђ . II. Ђептпд у „Ћа1иге и .