Просветни гласник

534

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

Доиис носвећује један одсљак и иаистерији, штамиарији и новинама, који је одељак врло интересантан. Био је наступио тренутак да .је услед огромног развића рекламе и огласа недостало било криа за хартију и Американци дођопге на идеју да употребе биљна влакна самлевена у кашу за израду хартије и сваке године читаве су шуме редовно обаране за иотребу штампарија. Године 1900 предато је штампаријама 1250000000 Фунти хартије од чега је 77°/ 0 утронгено за новине а 23°/ 0 за књиге. Целокуина илата раднидима подигла се на 421 милион Франака, од чега су сами слагачи новина добили 251 милион. У Сјед. Државама има 18226 журнала, од њих 2226 излазе сваки дан и годишњи им иромет износи 8168149000 егземплара или бројева. Дневна потрошња новина износи 15 милиона. Журнали доносе 878 милиона динара и од тога сами огласи 479 милиона, а 399 милиона даје дневна иродаја и претплата. Штампање књига доноси само 200 милиона динара. Елевтричне енергије, која је добила своју прву иримену у Сједињеним Државама у индустрији, утрошено је 1900 год. на 494698 коњских снага. Попис 1890 констатовао је свега 15569 коњских снага. — У Сјед. Државама има 584 електричних етаблисмана. Нарочито се нагло развија у Сјед. Државама енергија коју ствара вода }■ покрету, бели угаљ у вези са надземним спроводницима на велику даљину; овај је извор енергије неограничен, неисцрпан и од природе поклоњен. Зна ее да су американски инжињери одмах с иочетка употребили водопад Ниагаре; и каскаде Св. Марије на реци што спаја Горње Језеро са језером Хуронским. На Нијагари износи добивена снага на 200000 коња.

Број звезда —- које се данас са земље могу видети — по Фламариону. Све звезде деле се на класе и то према својој јасноћи. До сада је познато 15 таквих класа. Голим оком виде се звезде само ирвих 6 класа. Звезда прве класе — најјаснијих — има 19. ДРУге „ „59.

треће четврте пете шесте

182. 530. 1600. 4800.

Свега

7190.

Дакле целокупан број звезда које човек са земље голим оком може да види, на обема хемисферама, јесте 7190, и то кад је ваздух тих и бистар. Ирвим астрономским дурбином, који је пронађен тек концем шеснаестога века, први пут су се са земље виделе звезде седме класе. Њих има около 13000 на броју. Тнм дурбином први пут су опажени и Јуиитрови месеци, Даничине фазе, изузетни и чудновати облик Сатурна, па онда Млечни иут — Еумова слама — као склоп из самих звезда. Проналазак овог првог телескопа учинио је велики напредак у иојимању небескога иростора; јер се одмах изменило мипгљење савремених и свих ранијих ФилосоФа о бескрајној васиони. Према општем закону ирогреса, човек је све више и више усавршавао а и данас усавршава онтичке инструменте, на је иосредством истих и његово