Просветни гласник

Б Е Л Е 111 К Е

535

огсо све даље и даље продирало и иродире у бесвоначни небески простор, те је доспело чав до звезда петнаесте класе. Бројеви звезда појединих класа, које се данашњим телескошша виде на обема хемисФерама са земљине површине јесу: ЗвездЗ седме класе има около 13.000. „ осме „ „ „ 40.000. „ девете „ „ „ 120.000. „ десете „ „ „ 340.000. „ једанаесте „ „ „ 1,000.000. „ дванаесте „ „ „ 3,000.000. „ тринаесте „ „ „ 9,000.000. „ четрнаесте „ „ „ 27,000.000. Кад се упореде ови бројеви појединих класа, почев од прве па до четрнаесте, види ее да они приблиашо чине извесну теометриску постененост, у којој је први члан 19 а количник 3, т. ј. 19, 3.19, 3 2 .19, 3 3 .19, 3 4 .19, З 13 .19. У петнаестој класи мора их бити приближно броју 13 и .19 т. ј. 90,875.744, што се допста, помоћу најсавргаенијег дурбина американске опсерваторијо 1 ј Г с Т с е1 Т~егкез, и потврђује; јер се њиме виде звезде петнаесте класе којих има. на броју нреко 80,000.000, па изгледа, да ће се ова постепеност у даљим проналасцима и наставити. Као год што се не могу предвидети границе, до којих 1е се оптички инструменти усавршавати, исто тако се не могу предвидети границе до којих ће човечије око помоћу њих у бесконачну васиону продретн. Кад се установе астрономске опсерваторије на високим пла.нинама, као на Монблану и другде, без сумње ће се и данашњим телескопима видети звезде још даљих класа. На први ноглед читаоц може мислити, да су ови огромни бројеви звезда појединих класа произвољно набацани, јер их је на небу немогуће бројати. Али ево начина којим се долази до приближне тачности: Човек на сићушној земљи, као на каквоме атому, увек остаје у центруму бесконачне васионе, и кад би се ослонио искључиво на своје слабо око, не би могао схватити нити слике, нити међусобне односе ових небројених звезда, а још мање би их могао пребројати и према њиховој јасноћи распоређивати у поједине класе. Њему у овоме притиче у помоћ фотографија, која се такође једновремено и упоредно са оптичким инструментима све више и више усавршава. Телескопом упућеним на извесну тачку неба виде се звезде поменутих класа, али ипак не све, јер ретина човечијег ока осећа само оне зраке светлости који вибрирају од 395 па до 764 трилиона нута у секунди. Светлосне зраке који вибрирају испод и изнад ових бројева, наше око не осећа; оно је пред њима потпуно слепо, док ФотограФија и њих види. А има много звезда које светле извесном светлошћу што вибрира слабије од црвене светлости са 395 трилиона или брже од љубичасте са 764 трилиона пута у секунди. ФотограФија и њих снима, иа њихов отисак на слицн видимо. Осим тога нознато је, да једни могу видети неку звезду док је други под истим условима не виде; а ФОтограФија задовољава једне као и друге. Дурбини помоћу којих се снимају ФотограФске слике -звезданога неба, механизмом су удешени тако, да кад су уиућени нрема извесној тачки н е