Просветни гласник

536

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

бескога свода, неирестано се може кроз њих у ту исту тачку гледати, јер их механизам покреће у обриутоме смислу ирема обртању земл>е около своје осовине. Помоћу тога, снимања ФОтограФских слива врше се у дужим временима. За 5 минути добију се слике на Фотогра®ској плочи само првих 5 до 6 класа; а слике звезда четрнаесте класе добију се тек носле 8 часова т. ј. дурбин, иомоћу кога се снима ФотограФска слика, мора пратити једно исто поље у које је уиућен, пуних 8 часова. Има звезда које човечијем оку изгледају да су неномичие, док на против оне путују; али им слабо човечије око ни на дурбину не може приметити кретање, а ФотограФија покаже на слици својом пругом не само правац него и величину пређенога пута те звезде за извесно време. Према свему овоме, данас се може тврдити да је чак и немогуће грешити у израчунавању како правца кретања неке звезде тако и брзине којом се кроз бесконачну васиону креће, на ма исга принадала и четрнаестој класи. Бројање пак звезда, као и одређивање којој класи која од њих припада, такође је лако и тачно, јер се оне броје на њиховој ФотограФији; а поједине класе добијају се према времену за које се извесно поље небескога свода снима. На пример за 5 минути добије се слика звезда нрвих 6 класа, које човек и голим оком види, а за 10 минути добиће се слика на којој су и звезде седме класе; за 15 минути добиће со на нример слика звезда и осме класе и т. д. Данас се договорно све велике опсерваторије на земљи баве послом да начине ФотограФску карту звезданога неба, којој ће обнм јодне хемисФере бити 21 м. 60 см. или пречник 6 метара н 88 см. На њој ће бити звезде свих ирвих 14 класа. За тај рад употребљавају истоветне телескопе и снимају звездано небо са разних тачака земљине површине, све редом према претходно утврђеној триангулационој мрежи. Формат ФотограФских плоча је 16 X см - из којих се са позитивнбм тачношћу и најбољом јасноћом ваде слике Формата 13 X 13 см., тако да ћо у дотичној звезданој карти за обе хемисфере бити свега около 11.027 такових слика. Овај рад отиочет је још 1887. године, а кад ће се свршити, још се не може определити. * Лечење у сну — На скорашњем конгресу лекара за нервне болести у Брислу била је и расправа о начину лечења у сну. Овако со лечеље данас примењује нарочито у Штокхолму под управом већ извежбаног у томе нослу Ђ-ги IVеИсгг1гаи<1-'л, и то за све врсте нервних болести, којих има иебројено много, затим противу алкохолизма, губљења воље и т. д. Метода лечења састоји со у примени хипнотизма, али само у слабијој мери. Лечник успављује своје болеснике по један или два лута дневно и за време њиховога спавања нодвргава их својој вољи — сугестира их — са неколико обичних речепица, које су махом једне исте садржине, а све имају циљ, да усиавапи што дужо спавају. Те реченице често понавља, на пример говори им да буду мирни и сиокојни, да њих ништа не боли н т. д.