Просветни гласник

35*

Б Е Л Е Ш К Е

539

У Африци: Алгир и Туиис имају 4.894 км. жел. пута; Јужна Африка има 4.727 км. и Египат 4.646 км. И афричке мреже нагло се развијају. Сад се трасира линија која ће спајати Кап колоније са Каиром, преко 11.000 км. дужине; потом у Белгискоме Коигу, иа онда у немачким н енглеским континенталним колонијама такође се граде железнице. У Америци, саме Савезне Сев. Амер. државе имају железничкнх путова 317.354 км. дужине, док сва остала Америка нема више него 93.276 км. Као што се види, у самим Савез. Амер. државама има впше железнпчких путова него у целој Европи за 26.538 км. У њо.ј самој има скоро две петине целокупне железнице на целој земљи. Други предели у Америци јесу: Канада са 29.435 км., Аргентинска република са 16.767 км., Мексико са 15.454 км. п Бразилија са 14.798 км. Мрежа у Канади нагло се увеличава, а нарочито што се почела зидати једна нова линија иреко континента, која ће спајати Атлански океан са Тихим океаном. Та линија биће севернија од оне која сад везује Монтреал и Ванкувер. Бразилпја пак, према своме неизмерноме простору, много је заостала у нрављељу железничких путова, јер их она тек има само нешто впше од Шпаније, а нешто мање од Италије. На послетку у Океанији сад има само 25.185 км. жел. пута. * Велнчинп видљпве васионе — За Физичаре и астрономе ннтересно је питање: колико је велика и како је склопљена видљнва васпона. И ако наука још не даје одређен одговор, ипак је корпсно да се доведу у везу посматрања, која су учињена, те да се добије ако не вероватан а оно бар одговор какав може бнти. Најновији рад о томе предмету је рад лорда КеМп-а, Августа 1901 год. он је ово питање третнрао са динамичког гледишта у једном чланку под насловом: Етар и иривлачна материја у бескрајннм иросторијама; а у сентембарској свесци ВгШзсћ АззосгаИоп Рог Иге ас1^епзетепГ ој Мсгепсе он је своме раду додао чланак: о апсолутној вредности привлачне материје но целој запремини међузвезданог простора. Податци којима се служи лорд Кекпп — ови су: Део васпоне, који видимо, можемо сматрати да је лопта, којој .је полупречник онолики, колика је даљина једне звезде, којој је паралакса хиљадити део лучног секунда. Ова је даљина од прилике тридесет хиљада милиона пута милион километара; даљина толико велика, да светлости треба три хпљаде годпна да је пређе. Лорд Келвин цени да у тој лоити има око хиљаду милпона које светлих које осветљеннх тела. Ово се слаже са цифрама Кетесотђ-а и Јоип§-а, који су срачунали, да има видних звезда иедесет до сто милиона. Узимајући да су просечне масе овпх звезда колико и маса нашега сунца, биће маса видљиве васионе око 2 X 10 36 метарских тона. Па, да су се ова сунца подједнако поразмештала по поменутој лопти и ставила у покрет пре двадесет и пет милиона година, она би, услед закона гравитације, достигла ону брзину коју имају сада. Или да је пре хиљадама милиона година свако сунце за се стављено у покрет на даљпнп за коју је полупречник ове лодте ишчежљиво мален и тако разасута да су привремено подједнако размакнута у тој лопти, њихове бн брзине биле исто онолнке колике су данас. Неравномерно разастрта сунца добила би данас већу брзину но што Фактичкн имају а и свако јаче збијање сунаца наближе изазвало бп много веће брзине но што их опажамо.