Просветни гласник

538

ЦРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Ова ирвобитна железница служила је искључиво за пренос руде и израђенога гвожђа. Године 1804. иојавила се ирва локомотива иомоћу водене паре. Она је замеиила коњску снагу, али јој је брзина па и снага била мало већа од једнога кова; ну ипак за мајдан кориснија од коња. Никоме та.да није ни падало на ум, да би се гвоздени пут с таквом локомотивом могао употребити за лакши и бржи саобраћај, јер је локомотива била и слаба и спора. Тек године 1826. Ђорђе Стифенсон ирименио је на тој првој локомотиви проналазак Марка Сегуина, да загрева воду помоћу цеви. У дугачки казан наслагао је металне цеви, које је обливала вода, а кроз цевијепустио да с огњишта струји дим и топлота. Тиме је постигао много већу површину воде која је загревана, а следствено и брже произвођење и већи напон водене паре. Том применом СтиФенсон је постигао велики успех у снази и у брзини. Његова локомотива имала је брзину до 25 километара на сат, а могла је иовући до 600.000 килограма — по шинама на водоравној површпни. Сегуинов и СтиФенсонов проналазак учинио је те се почело мислпти, како би се железница могла употребити и за саобраћај. Тако је тек 1837. године начињена прва железница за саобраћај опет у Енглеској. На Енглеску угледале су се редом: Савез. Сев. Америчке државе, затим Белгија, па Немачка, Француска и т. д. Данас, после 67 година покривено је цело земљино копио железничким путевима као неком мрежом. Године 1893. било је на целој земљиној површини направљено 555.230 километара железничкога пута нормалнога колосека (раздаљина између упоредних шина 1 м. и 48 см.); а прошле године 1902. т. ј. после 9 година, према подацима „Агсћж /иг Е^зепћаћпшезе", дужина железнпчкога пута нормалног колосека на целој земљнној новршини износила је 816.755 км. Ова дужина толико је велика, да би вшпе од 20 нута обавнла земљину лопту по њезином највећем кругу — Екватору — а воз брзином од 60 км. на сат, кад би непрестано путовао, прешао би је тек за 568 дана. Дужина гвоздених путова овако је распоређена: У Европи има 290.816 км.; у Азији 67.792 км.; у Африци 22.332 км.; у Америци 410.630 км. и у Океанији 25.185 км. У Европи највише железничких путова има Немачка. У њој има 52.710 к.м. После ње у Русији има 51.409 км., затим у Француској 43.657 км., па онда у Аустро-Угарској 37.492 км.; у Великој Британији 35.462 км.; у Кталији 15.810 км.; у Шпанији 13.516 км.; у Шведској 11.588 км.; а у свима осталим европским државама има скуиа 29.172 км. — у Србији 550 км. Сразмерно према простору највише железничке мреже има у Енглеској. У њој је железнички саобраћај најразвијенији. После Енглеске на првоме месту је Белгија, која има железничких путова 6.476 км.; затим Швајцарска са 3.910 км.; на онда Нидерландска са 3.257 километара и т. д. У Азији највише железничких путова имају Енглеске Индије. У њима самима има 40.827 км. жел. пута, док у целој Азији има свега 67.792 км. Најважнији железнички пут је преко Сибирије и Манџурије; он је дугачак, без споредних огранака, 9.116 км. Јапан има жел. пруге 6.550 км. и Кинеска 1.236 км. У овој последњој држави у новије време нагло се развија прављење железничких мрежа.