Просветни гласник

28*

ШКОЛСЈКИ ЛЕТОПИС

427

г). Што се тиче ученнка који су иоследњи семестар сасвии изгубили, те би им сад I семестар 1902.-1903. школске годиие био по реду учења други, одаосио четврти, шести или осми семестар, Факултетски савет налази да се они могу уписати у тај семестар и слугаати га, без обзира на то што ће њихови другови бити од њих за један семеетар старији; ово у толико пре, што је оваквих случајева већ било при упису ученика у правни Факултет. д). Што се тиче ученика који су били кажњени по тридесет дана затвора за учешће у познатим демонстрацијама, а нису помиловани нити су издржавали казиу, Факултетски савет налази да ова казна не може утицати на права ученика у ногледу уписа и полагања испита, ако су дотични ученици иначе уредно походили предавања и имају прописно оверен индекс. ђ). Што се тиче питања о томе како ће се наставници управљати у својим предавањима у првом семестру 1902.—1903. године са обзиром на оне ученике, којима се мора уважити последњи семестар, а нису слушалп предавања у томе семестру из појединих предмета, из којих нису ни држана предавања у томе семестру, савет је мишљења, и ако су у правноме Факултету предавања из свих предиета редовно држана у последњем семестру, да би наставници тих нредмета могли, поред својих редовних предавања, удесити и нарочита упоредна нредавања. 4. За светосавску награду у 1903.-1904. школској години одређене су ове теме: 1. Из Кривичног Права: Да се по разним архивама (из нравништва и судства, Правитељствујушчег Совјета и Државног Савета) и српским званичним новинама и по разним научним изданим списима као : Глаеницима Ученог Друштва, зборницима закона и уредаба, историјама и историјским разрадама, као на пр. Баталакиној историји, иравним збиркама и т. д. пронађу сва наређења законска (као уредбе, висодајша решења и закони, а не на пр. пресуде и одлуке судске иди административне власти) од почетка нашега народног устанка у 1804. год., па до данашњег општег кривичног закона од 1864. године, која се тичу кривичних и уопште кажњивих дела по свима струкама народног и државног живота (На пр. на санитетском пољу односно куге, колере и т. д., на Финансијском и царинском пољу, на пољу јавне опште безбедности. на пољу шумарства, сточарства, пољопривреде и т. д.). Затим: 1) да се тачно по хронолошком реду сва та законска наређења среде и у нај краћим, битним потезима садржина код сваког изложи, па укратко каже: да ли је и шта од ког наређења још и данас у снази и у коме је закону или законику и 2) да се каже: какве су казне према тим наређењима биле и како је било према њима у нас за горе означено време односно застарелости, младолетства, пола (мушког и женског), поврата, стицаја, а и других момената, којих би било у тим наређењима, а о којима се данас у науци кривичног права води рачун. 2. Из Грађанског Права: 1). Изложити систем нашега хипотекарног права, са обзиром на изворник његов — аустријски грађански законик; 2). На основу најновијих ресултата, до којих је правна наука до данас дошла у том иитању и помоћу законодавства напредних држава, показати: какве би реФорме требало увести у наше хипотекарно право. 3. Из Међународног Јавног Права: „Међународно-правни положај Србије". (Прибрати одредбе из свих међународних уговора, који се односе