Просветни гласник

•130

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

1.250 талира, повишена на 1.400 тадира, т. ј. додата је само још једна повишица (5). в.) Пређе су једновремено регудисаване нлате и проФесора Велике Шкоде и проФесора средњих школа, једним законом, тако да су проФесори Велике Школе (Ллцеја) имали плату за једну трећину већу него што је била плата гимназијских проФесора. А законом о средњим школама од 1898. године и изменама тога закона од 1902. године, проФесорима средњих школа повишена је основна плата, као што су повећане и периодске повишице плате, и ако им је новећаниброј (сад има шест периодских повишица), тејетако последња плата иро®есора средњих школа повећана од 5000 динара на 6000 динара годишње, док су плате проФесора Велике Школе остале по староме. г.) Према изменама закона о устројству Велике Школе од 1896. год. редовни проФесори морају имати јачу спрему, но што је раније од њих захтевана, и морају чекати дуже време док дођу до положаја редовнога проФесора, а плата им је остала стара. д.) Према последњим изменама закона о устројству Велике Школе редовни проФесори Велике Школе добили су и веће дужности, но што су их пре тога имали, а плата им је остала стара. ђ.) Животне су намирнице у Београду сад много скупље но што су биле у времену, кад су последњи пут регулисаване плате редовних проФесора Велике Школе, а и садашње потребе проФесора Велике Школе несумњиво су много веће, но што су пре 44 године биле потребе проФесора Лицеја београдскога, па су опет још онда лицејски проФесори добивали по 50 талира додатка годишње „на скупоћу", и тај им је додатак после срачунат у систематску плату. е.) Свима другим чиновницима у земљи за последњих година знатно је повшпена плата, само је ироФесорима Велике Школе остала иста. плата, коју су имали и у времену док Србија није била још независна. ж.) У неким струкама државне службе смањени су периоди за повишицу плате, а у другим се струкама опет унапређују и преко реда; само је за проФесоре Велике Школе остало, да повишицу плате, па колика да је, добивају тек после пуних пет година. На основу свега овога требало би што пре регулисати плату редовних проФесора Велнке Школе. Што се тиче доцената Велике Школе, Академијска Управа налази, да би њих требало постављати указом, као што се, по најновијим изменама у закону о средњим школама, постављају указом и супленти средњих школа. 6. Једно од врло важних питања за наиредак Велике Школе и рада у њој, којим се бавила Академијска Управа, јесте питање о просторијама, стављеним на расположење Великој Школи. Велика Школа сада нема, према развоју своме, ни најпотребније локале за учионице, семинаре и читаонице. У многим семинарима, због оскудице у локалима, не може да се развије онако интезиван рад, као што би требало; а у неким семинарима, опет из ових узрока, није још ни отпочет рад. Овога га ради је Академијска Управа одлучила да се умоли министар нросвете и црквених послова, да се побрине, како би се што пре Великој Школи ставиле на расположење најпотребније просторије: