Просветни гласник

ШКОЛСКП ЛЕТОПИС

449

3. Обилићевска школа од 7. до 10. новембра 1902. год. због велике хдадноће. 4. Шкода ражањска од 13. до 23. декембра због мрасе. 5. Школа дворанска од 28. декембра 1902. год. до 15. јануара ове године због шарлаха. 6. Школа брачинска и школа у Рујишту од 4. до 14. Фебруара ове године. 7. Школа трнавачка од 21. јануара до 15. Фебруара ове године због шарлаха. 8. Школа крушевачка од 14. до 29. јануара ове године због шарлаха. б.) Прелажење наставне грађе било је по утврђеном плану и тај план није ремећен. в.) Стање старих наставних средстава махом је још добро, а од нових нешто је само набављено и то из касе школске општине. Помињен само, да су неке школе набавилз метарске мере. Ретки еу учитељи, који су сами што од наставних средстава начинили. У овоме се истичу г. г. Стеван Живојиновић, Михаило Катић, Риста Трајковић, Аврал Стаматовић и Димитрије Милићевић. г.) Вршеним ревизијама уверио сам се, да су наставна средства употребљавана правилно, да би се очигледнотпћу у настави дошло до сигурног разумевања и трајног знања код ученика и логичним извођењем и суђењем избио механизам из наставе. д.) Пема сумње, да је тежина основне наставе у српском језику, рачуну и за сеоске школе још и у пољопривредним поукама, око којих се предмета, као предмета I категорије, имају, да групишу остали предмети II и III категорије. По предметима прве категорије, на које је највећа пажња услед овога обраћена, постигнут је махом одличан успех, а у предметима друге и треће категорије одличан, врло добар а ретке су школе где је он само добар. Према наређењу Господина Министра од 9 декембра 1902 године ПБр. 19.243 част ми је овде известити Господина Министра, да. је, по поменутом наређењу за неговање лепог писања, поступљено и да се крајем школске године знатно већи напредак опазио у настави лепог писања. Б. Гра^анске шкоде Нема их у овоме школскоме округу. В. Продузкне, вечерње, недељне и приБатно васпитне шводе Од ових школа у овоме школском округу постоје само продужне школе и једна приватна школа женског друштва — женска радничка школа — која као строго занатлиска школа дејствује доста и васпитно на своје ученице. а.) Наставни предмети у продужној школи махом су исти, који и у основној школи, у којој се стечена знања у овој — продужноЈ школи — утврђују и проширују са сврхом, да се до нрактичног знања што више дође. Сем српског језика, рачуна са практичним знањем из геометрије о премеру земљишта и историје за јаче буђење националне свести, главно је тежиште наставе у нродужним школама било у пољопривредним прак-