Просветни гласник

456

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

XI Предлози школског надзорника, који сј осиоваии на искуству учитеља и надзорника а) У овом одељку хоћу прво да речем нешто о наставном програму: — Паставни материјал. из српске историје за IV разред; природних наука у III и IV; и пољопривредних поука у III велики је за неподељене школе а нарочито за оне са 4 разреда, у којима се не може прећи, како ваља и због тога још, што програм из историје у IV разреду и земљониса и пољопривредних наука у III разреду, није детаљисан, па се често не уме, да одвоји главније од спореднијег, те задржавајући се више на споредним и ситним стварима, не може да се исцрпи програм ни по гљавним стварима а што је све тако кориспо продвиђено програмом нужно свршити бар у завршном IV разреду, јер је он махом, у огромној већини, готово апсолутној, и завршетак шкодовања сеоске деде. Са овога би требало детаљисати до краја програм из поменутих предмета и разреда тако, да не може да буде личног схватања и произвољности а у воликој незгоди извођење наставе и путем неподељенпх школа може се зар помоћи тиме да се програми исцрне, што би се само нешто наставног градива из историје у III разреду пребацило у II разред и из IV у III разред. То би се имало урадити, или у најмањој мери само и са природним наукама и пољопривредним поукама у III разреду, дајући и из ирограма ових предмета II разреду. Учење рачуна у II разреду треба да буде више од 100, а учење десетних разломака имало би се пребацити у III разред. Овим изменама у програму II раз. не би био оптерећон, ношто му је садањи општи нрограм мали, а олакшало би се деци IV разреда, који овако у једном разреду имају, за једну годину, са много новина да се упознају. Мишљења сам, услед овога, да би тада неподељене школе долазиле до бољег успеха и могле нсцристи програме, а у подељеним школама несумњиво би био већи успех. б) Родитељи, махом, набављају деци уџбенике, кад се већ у велико ушло у школску годину или им и никако неће да набаве. Овакових појава има врло често и код најимућнијих родитеља само да би извукли децу нз школе. Пошто нису успели свима опробаним срествима, да своју децу испишу из школе, они овим иду на то, да им деца понављају разреде и да бар деци скрате школовање на мањи број година од 4, јер се надају, да ће им деца као малоумна бити раније из школе отпуштена. Ову сам немилу иојаву у велико сузбијао отвореним говорима деци и родитељима, да им то неће ништа помоћи и да јако греше, јер ће им деца учити основну школу и 8 година. Услед овога, а и због велике сиротиње, тешкоће сеоских родитеља, да сами набаве деци уџбенике, школски, окружни одбор одобравао је школским одборима, који су унели у буџет позиције за набавку уџбеника свима ученицима, те је се п тиме ова сметња настави отклањала. Могло би се предложити готово министарству, да изда паређење, да све школе морају то чинити, ма да обзири нравичности томе, донекле, стају на пут, јер није право, да сиромашнији родитељи куиују уџбенике и имућнијој деци од своје, а да се од имућних родитеља потом иаплаћује дати новац за уџбенике, што изазива и велике тешкоће и многог административног посла. При својим предавањпма наставници су се држали само одобрених уџбеника. в) Како наша школа, а нарочито сеоска, мора да има и много јачег васнитног утицаја, него што је то код срећнијих народа, код којих