Просветни гласник

ШКОЛСКИ ЛЕТОПИС

457

је угледно домаће васгштање, то потреба интерната треба да буде идеадна сврха нашој основној настави и не наводећи, да су они још потребни и због ведике удаљености седа од појединих школа и тако корисни и због здравственог напретка нашег подмдатка. Услед овога они су бшш и предмет разговора на овогодишњем окружном већу учитеља. Ну до њих, ни приближно добрих, није се могло и неће се моћи доћи — онн су по готову апсолутно немогући — усдед општих прилика наших. Све што се могло за интернатски жввот учинити то је, да се где где спреми само једна гола соба и ништа више за преноћиште ученика. Да би се бар са њима могло отпочети, требало би министарство њихово отварање да узме у своје руке и да отвори, уз припомоћ из свога буџета, бар један најпотребнији интернат за овај округ у Брусу, а;родитеље натера, да морају у натури за недељу дана предати школи потребну коллчину брашна, масти, меса и других живогних намирница, простирач и покривач за своЈе дете а школским одборима нареди да у буџет потребне суме, за плаћање кувара и послуге, унесу. Ну овоме и само једноме интернату у сваком од школских округа у Отаџбини стоје на путу оскудица у учитељским кандидатима, јер би се морао имати један наставник, коме би поред дужности васпитачке, да је међу децом између часова, за време ручка, вечере и који би их обилазио ноћу, била и дужност бринути се и о економској и материјалној страни интерната. г) Ђачке књижнице, кад би их бар приближно било као што треба, могле би послужити врло корисно и као књижнице за народ, у коме би и неписмени проценат услед давања књига онима, који су прошли кроз основну школу, ради даљег њиховог развијања имао користи, јер би им оне биле читане у свима слободним часовима. Али њих по готову нема и у онај мали део народа, код кога је колико толико развијена д\шевна потреба читања, књиге се уносе вашарским продавцима. Какпу и колику корист народ може имати од таквих књига, познато нам је свима. Услед тога треба се свим силама старати за што већи број ђачких књижница проширених за потребе народне, па кад би се оно могло и остварити па и дало усавршити од школских општина и њихових одбора и буџета, што иде врло тешко, опет би требало помоћи државне, помоћи министарства, чије дејство треба да се знатно осети и ван зида основне школе. Овде не треба бити штедљив и не зауставити се поред других појава и пред појавом недовољног коришћења узетом књигом и њеним пропадањем у народу, јер то мора бити у почетку; а ако књиге пропадну, нека пропадну, књиге су у народу, јер су на крају краја и његове. Како би ове књижнице за народ имале главни део пољоиривредних, воћарских, сточарских, пчеларских и живинарских књига, то је дужност и Министарства народне привреде, да се њиховоме образовању одазове, да их и оно својим буџетом јако помаже и тиме би представници те централне управе смањили себи одговорност пред историјом пољопривредног развића Отаџбине, што то до сада нису учинили. Како би била заносна слика скоре будућноси Отаџбине овако, савесно и предано, удружене просвете и лривреде! Како заносно одушевљење опија човека, кад наилази на атар општине медвеђске, на једну оазу у овоме правцу овога школскога округа, где је само јачи почетак удружених пољопривредних и просветних радника. Облагорођени воћњаци и подигнути виногради нижу се један за другим, житно море оптерећених црогвктни гл.сник II. кн>., "I. св , 1903. 30