Просветни гласник

НАУКА И ПАСТАВА

471

следећу сразмеру која треба да постоји између величине прозора и величине зида, и ове се сразмере део образовани свет придржава: Растојање између прсдњег зида и првог прозора треба да буде = 1*5 метар. 4 прозорска отвора (по 1*5 метар сваки) износе 6 метара. 3 простора између прозора (сваки по 0'3 метра) износе 0 - 9 мет. Простор између последњег прозора и задњег зида треба да је 1 метар. Према томе цела дужина собе износи 9'4 метра. Односно висине зида: Од пода до доњег краја прозора 0'9 мет. Висина прозора 3 - 2 „ Простор између горњег краја прозора и таванице 0'4 , Према томе висина собе износи 4-5 мет. Сваки прозор има површину од 3-6 квадратн. мет., а повргнина 4 прозора износиће 14-4 кв. мет. Ако би соба имада ширину 7 метара, онда би одношај између површине прозора и површине пода био 1:4,5. Пошто деца највише времена проводе у школама, то је појмљиво да треба нарочиту пажњу обратити да осветљење у њима буде правилно и јако. Код нас се мало пажње поклања осветљењу, те с тога није ни чудо што смо успели да од младића и деце ваправимо праве богаље. Немамо намеру да доказујемо како данашње школе треба порушиги, али нам је намера да свима, које ово питање занима, покажемо како треба поправити и удесити собе за рад, које су досле биле у сваком погледу непрактичне. Ј ? ч се сећам како је рђава била светлост у теразијској гимназији, данашњој гимназији ЈосиФа Панчића, за време мога ђаковања. Још пре подне могло се читати с муком, али по подне, нарочито зими, други ред клупа био је у потпуном мраку, а тако то стоји и данас, и ако не би било немогућно направити шире прозоре. Прозори у учионицама не смеју бити са свију страна. Ако се прозори находе пред ученицима, то они неће бити у стању да виде јасно оно што се пише на табли, јер ће им маса светлости што спреда долази, засењивати очи. Ако су прозори иза њихових леђа, онда учитељ неће бити у стању да мотри на рад ученика. Ако су прозори и с лева и с десна, онда ће се светлост укрштати на предметима које ученици посматрају и јако ће сметати раду. Најлакше је удесити за сад да осветљсње буде с леве стране, а најбоље и најздравије по очи било би кад би светлост падала озго, као што је у Фотографским салама, позориштима итд. Светлост што долази озго најпријатнија је за очи, јер одговара потпуно њиховом склопу, с тога рад при њој не бива ни најмање заморан. У Америци праве у школама стаклене таванице, па чак и кровове да би само што више светлошћу собе испунили. Школе су у њих у најширим улицама и нккад нису при земљи, јер је доказано да