Просветни гласник

472

дросветни глаонжк

највише кратковиде деце има у школама које су при земљи и у уским улицама. Сто за којим ученик ради треба да је осветЉен тако да се на 50 см. лако може читати петитом штампана књига. Ово је најсдабије осветљење које може бити допуштено, оно износи 10 метро-свећа, т.ј. сила светлости исто је толика колика се добија од 10 свећа удаљених за 1 метар. Да би осветљење на столу било што боље, потребно је да светлост пада кроз прозор право с неба, а не да се одбија од супротних домова и да на посредан начин улази у собу. Сваки ученик, па ма како он удаљен био од прозора, треба да види један део неба у сдучају кад легне главом на сто за којим ради. Простор неба који се на тај начин види кроз горњи део прозора, не сме бити мањи од 30 см. у вертикалном правцу. Ето из ког су раздога завесе, што затварају горњи део прозора, непрактичне; оне поред тога што смањују светдост и кад није потребно закдањају собом најдепшу светдост а пропуштају светлост која се одби.ја од других разних предмета, што се на улици у суседству са шкодом находе. Зато и прозори не смеју бити са заокругљеним горњим крајем, јер ће на тај начин спречавати небесним зрацима нут и умањивати њихову кодичину. Четвртасти прозори су за тај циљ најзгоднији. Завесе могу се употребити само у случају, ако сунчани зраци непосредно улазе у собу и падају на рад. Јаки контрасти између места јако и сдабо осветљених брзо ће проузроковати и код најиздржљивијих очију замор. Зими, кад сунце ниско стоји, најбоље је навлачити завесе на доњу подовину прозора, на тај начин сунчани зраци задржавају се, а умерена спетдост с неба у довољној се кодичини пропугпта кроз горњи део прозора. Завесе не треба да су беде боје, најбоље су граорасте иди иешчане боје, оне дају врло меку светлост, пријатну за очи. У собама за рад и учионицама најбоље је ако се завесе тако удесе, да се могу навдачити са стране; на овај ће се начин само моћн нравилно да смањује јачина светлости. Што се пак тиче собе за рад, то њени зидови треба да су обојени не белом, него граорастом бојом. Да се не би доњи дедови зндова прљали рукама, они се бојадишу загаситом бојом. Висина ових тзв. цокдова бива ночев од 1 метра, а неки пут и два. Њих треба избегавати због тога, што су доњи дедови соб& у онште рђаво осветљени, а међу тим ови цокдови још више умањују осветљење. Из истог раздога не треба допустити да се ио зидовима учионица вешају тамни предмети, шешири, хаЉине и т. д. јер и они знатно одузимају светлост. У случају да ма из каквих узрока нисмо у стању променити собу за рад (а иста нам је мрачна и доста неподесна иди због тога што није изложена сунцу или због врло мадог броја прозора), можемо да појачамо осветљење у њој на врдо прост начин помоћу огледала, која. се утврђују за доњи део од прозора или се пак мећу са стране. Ова