Просветни гласник

496

НРОСВЕТНИ ГЛА' [ШК

немачка. „Сваки човок, који је добро образован, мора у будућиости све више читати и течио говорити та три језика, ако не жеди да на себи носи знак инФериорности ма у ком положају". Ну, и за то се треба служити другим методама. ВешоНин се држи II. Ггагу-а 1 , да се и у изучавању материнског језика до сада ишло погрешним путем, као и при изучавању мртвих језика, то јест вештачки су се нагомилавале апстракције и суптилности, изводила се тиранија ортограФије, граматизовало се и анализовало. Све то можда је и послужило Формалној спреми ђака, али к правој сврси, то јест говорити језиком, коме се учимо, није се доспело. „Већ сам консгатовао, пише БешоНпз, што у осталом свак зна, да се сада живи језиди тако уче, да их у ствари нико не научи. То је стара погрешка: уче се као и мртви језиди. Међутим живе језике треба учити као и матерински језик — говорењем. Граматику треба учити тек додније и то само у толико, у колико је потребно. Језик се много лакше учи слухом него видом". Он преноручује ону методу, која се последњих година почиње са успехом употребљавати и на нашим школама. Прва погодба за успех те методе јесте наравно, да проФесор, који обучава туђем језику, сам говори тим језиком потпуно као и материнским (или да том језику обучавају домородници) и да у разредима буде што мањи број ђака, како би сви могли участвовати у нрактичком говору. Говорење (без пренођења) треба увек да је у вези са ноказивањем на стварне предмете, моделе или слике, о којима се говори. 'Гек на вишем курсу, кад дете језиком нећ довољпо говори, треба систематски ироучити граматику, Фразеологи.ју, синонимику, идиотизме и т. д. У исто време препоручује се, да се у вишим разредима земљопис и историја Енглеске и Немачке предају на тим језидима. „Напослетку, да би био осигуран напредак деце, нова ће школа употребити средство, чији ће успех бити несумњив. Према уговору са извесним васпитним заводима у Немачкој и у Енглеској биће тамо примљени млади Французи на рок од три, шест месеци или године дана, према жељи родитеља. Тако ће ђак, понорен у средину, чијем се језику има да научи, учинити веома брз напредак. По повратку биће извежбан у говору, што ће веома упростити обучавање у граматици и литератури. Боравак тај у туђини биће у толико кориснији, у колико ђаци буду млађи. У младим годинама науче се деца језицима с необичном брзином, тако рећи, и не знајући о том, играјући се". Путни трошак, као и за боравак у туђини плаћа потпуно школа. Основне измене тражи БетоНпв у обучавању земљоаиса и исгорије. На оба предмета гледа као на основицу науке о човеку и друштву, оба

1 У иознатом његовом силсу »(ЈиезИоп (1и 1аИп* (Париз 1885).